NEVIDLJIVI UREDNICI NAŠEG ŽIVOTA: Kako algoritmi odlučuju šta ćemo da gledamo, da čitamo i o čemu ćemo da mislimo
U savremenom svetu gotovo da ne postoji osoba koja ima računar ili mobilni telefon, a da svakodneno ne pretražuje internet, čavrlja na društvenim mrežama, ili traži savete o svojim zdravstvenim ili bilo kojim problemima.
Ali, iza svakog videa, objave ili preporuke na internetu nalazi se algoritam koji odlučuje šta će privući našu pažnju. Iako ga ne vidimo, njegov uticaj na način na koji konzumiramo informacije postaje gotovo apsolutan. Prema statistici Social Media and News Fact Sheet, danas više od polovine ljudi, čak 54 odsto, dolazi do vesti preko društvenih mreža, gde algoritmi odlučuju šta će se pojaviti u njihovom feedu. Dakle, iako ne vidimo algoritam, posledice su stvarne: od informacija koje konzumiramo do stavova koje formiramo. U svetu u kojem algoritmi postaju nevidljivi urednici, pitanje je koliko sami biramo šta ćemo videti.
ALGORITAM ODLUČUJE UMESTO NAS
Međutim, koliko je ljudi svesno da, zapravo, algoritam sve češće “bira” umesto nas. Dok smo nekada do informacija dolazili tako što smo pretraživali, danas informacije, jednostavno, pronalaze nas. Koliko puta vam se dogodilo da uključite telefon, da pokrenete neku aplikaciju i da se neki sadržaj nađe pred vama? To se dešava zato što platforme poput TikToka, Instagrama i Jutjuba koriste složene algoritme kako bi predvideli šta bi nekoga od nas moglo najviše da interesuje. Sadržaj koji nam se nudi bude izabran na osnovu naših prethodnih klikova, zadržavanja na ekranu i interesovanja, jer svaki lajk, komentar i duže gledanje nekog videa, postaju signali koje algoritam koristi da bi “naučio” nešto novo o nama.
PERSONILIZACIJA
Na prvi pogled, personalizacija digitalnog sveta može da nam se učini korisnom, jer dobijamo sadržaje koji nas zaista zanimaju. Međutim, kada algoritmi počnu da prikazuju uglavnom ono što je slično našim prethodnim interesovanjima, sve ređe dolazimo u kontakt sa drugačijim mišljenjima, novim idejama ili temama koje ne spadaju u naše uobičajene izbore. Pored toga, algoritmi žele da nam privuku pažnju na određene reklame, kako bismo kupili neki proizvod ili podelili nečiji stav.
AKADEMSKA ISTRAŽIVANJA
Jedno od akademiskih istraživanja o algoritmima i društvenim mrežama, “Istraživanje o uticaju algoritamskog rangiranja na pažnju korisnika” (The Ranking Effect: How Algorithmic Rank Influences Attention on Social Media) pokazalo je da algoritam može da usmeri pažnju korisnika čak i kada oni nisu svesni toga. U eksperimentu je učestvovalo 585 ljudi, kojima je prikazan isti sadržaj, ali različitim redosledom. Niže rangirane objave dobijale su oko 40 odsto manje interakcija.
NOVINARSKE ANALIZE
Kad je reč o efektima algoritama, studija univerziteta u Londonu pokazala je da algoritmi na društvenim mrežama mogu, čak i nakon kratkog korišćenja platforme, da počnu brzo da nam preporučuju ekstremniji sadržaj.
STATISTIKA
Zanimljivo je da 54 odsto odraslih kaže da barem ponekad dobija vesti preko društvenih mreža, a najčešće su to Fejsbuk, 33 odsto, Jutjub, 32 odsto, Instagram, 20 odsto, i TikTok, 17 odsto. Iz ovih podataka može da se zaključi da algoritmi društvenih mreža sve češće odlučuju koje informacije ljudi vide. Takođe, 82 do 92 odsto korisnika kaže da povremeno vidi sadržaj o vestima dok skroluje feed, što, zapravo, znači da korisnici ne traže vesti, već im ih algoritam “servira”. Kad je reč o mladima, čak 76 odsto njih od 18 do 29 godina koristi društvene mreže za informisanje, a 43 odsto mladih redovno dobija vesti preko TikToka. Dakle, kod mladih generacija algoritamski feed postaje glavni izvor informacija. Eksperiment sa više od 394.000 analiziranih videa pokazao je da su nalozi na TikToku dobijali 11,8 odsto više sadržaja koji podržava njihove postojeće političke stavove, te algoritam može dodatno da pojača postojeće stavove korisnika.
EKSPERIMENTI
Slične eksperimente sprovodili su i istraživači i novinari. Istraga Wall Street Journala pokazala je da algoritam platforme TikTok može da prepozna interesovanja korisnika za manje od 40 minuta gledanja sadržaja. Koliko brzo algoritmi mogu da procene naša interesovanja pokazao je jednostavan eksperiment sa novim profilima na društvenim mrežama. Istraživači su otvorili nekoliko potpuno novih naloga na platformi TikTok, bez ikakvih prethodnih pretraga, prijatelja ili objava.
U početku su svi nalozi dobijali nasumičan sadržaj – od zabavnih videa do kulinarskih saveta i sportskih klipova. Međutim, već nakon desetak minuta gledanja počele su da se pojavljuju jasne razlike između naloga. Na primer, jedan profil je zadržavao pažnju na video-klipovima o putovanjima. Nakon samo nekoliko pregleda algoritam je počeo da preporučuje sve više sličnog sadržaja: snimke egzotičnih destinacija, savete za jeftina putovanja i blogere koji objavljuju putopisne videe. Drugi profil je nekoliko puta duže gledao klipove o fitnesu, pa je njegov feed ubrzo bio ispunjen treninzima, receptima za zdravu ishranu i motivacionim videima.
Ono što je posebno zanimljivo jeste brzina kojom se ova promena dogodila. Već nakon dvadesetak minuta korišćenja svaki profil je imao gotovo potpuno drugačiji sadržaj na početnoj strani, iako su svi nalozi krenuli iz istog „praznog“ stanja. Ovaj primer pokazuje koliko brzo algoritmi mogu da uče iz sitnih digitalnih tragova koje ostavljamo, te iako imamo utisak da samo nasumično prelistavamo sadržaj, algoritam u pozadini već pravi prilično precizan profil naših interesovanja.
