„STAVLJANJE BIODIVERZITETA U VAŠE RUKE“: Divlje životinje Britanije će se uskoro naći na novčanicama

Istorijske ličnosti kao što je Vinston Čerčil uskoro će biti zamenjene divljim životinjama sa tih prostora na bankovskim novčanicama. Na javnoj konsultaciji, koju je predvodila Banka Engleske, tema divljači bila je najzapaženija. Biljke i životinje koje će se naći na bankovnim novčanicama odabraće se kasnije ove godine.

„Priroda je više od običnog krajolika, to je živa nit koja povezuje naš pejzaž, istoriju i našu zajedničku budućnost“, kaže škotski reditelj dokumentarnih filmova o prirodi Gordon Bukhanan, inače član ekspertskog panela koji se bavi sastavljanjem spiska. „Zaštititi prirodu znači zaštititi tihi, otporni otkucaj srca same zemlje“.

Ne samo da bi nove novčanice mogle inspirisati zaštitu divljine, takođe su dobro pozicionirane da zaštite i ekonomiju.

„Ključni pokretač predstavljanja nove serije bankovnih novčanica uvek je sa ciljem povećanja otpornosti na falsikiate“, kaže Viktorija Kleland, glavni kasir u Banci Engleske.

„Priroda, odličan je izbor iz gledišta autentičnosti novčanice“, dodala je ona, kako pogoduje razvoju bezbedonosnih karakteristika koje su javnosti lake za razumevanje i razlikovanje.

Simbolična prepoznatljivost divljači Ujedinjenog Kraljevstva je „zadocneo i značajan“

Tema prirode bila je najpopularnija među 44.000 dopisnika u konsultaciji održanoj jula 2025. godine, čineći 60 odsto ukupnog glasanja. Ona će zameniti istorijske figure trenutno prikazane na poleđini novčanica, u koje spadaju pisac Džejn Ostin, umetnik Dž.M.V. Tarner i naučnik Alan Tjuring, kao i premijer iz Drugog svetskog rata.

„Ovo je moćan podsetnik o duboini veze naroda sa Britanskom divljinom i koliko je zapravo cene“, kaže Ali Fišer, osnivač i direktor konsultantske firme za održivost „Plan sa svrhom“. „To je lepa prilika da bukvalno uzmemo biodiverzitet u svoje ruke.“

Arhitektura i znamenitosti je bila druga tema po popularnosti sa 56 odsto, za kojim su se našle Istaknute istorijske figure (38 odsto), umetnost, kultura i sport (30 odsto), inovacije (23 odsto) i značajne prekratnice (19 dosto).

„Divlji svet Ujedinjenog Kraljevstva nije odvojen od naše kulture. On se nalazi u našim fudbalskim grbovima, našem folkloru, našim obalama i našem detinjstvu“, kaže prezenter i aktivista za divlje životinje Nadim Perera, još jedan član panela. „Davanje prostora tome na nečemu tako simboličnom kao što je naša valuta deluje i zadocnelo i značajno.“

RSPA je pozvala da se „najmanje voljeni“ divlji svet Britanije – poput golubova, galebova i lisica – pojavi na novim novčanicama. Dobrotvorna organizacija kaže da bi to moglo pomoći u promeni percepcije „pogrešno shvaćenih“ životinja i podstaći ljude da vide vrednost svih divljih životinja.

„Šta je sa golubovima koji su nam prijatelji hiljadama godina, ili pacovima, sa njihovim neverovatnim pamćenjem, ili čak galebovima, sa njihovim neverovatnim nivoom inteligencije?“, kaže Džef Edmond, stručnjak za divlje životinje u RSPCA. „Sve su to fascinantne divlje životinje same po sebi – i takođe zaslužuju priznanje.“

Od Norveške do Švajcarske: Koje druge evropske zemlje brane prirodu na svojim novčanicama?

Banka Engleske neće biti prva u Evropi koja će prirodi dati mesto na svojim novčanicama. Škotske novčanice već uključuju životinje poput skuše, vidri i crvenih veverica. Najnovija serija norveških kruna slavi svoju dugu obalu prikazujući motive talasa i atlantskog bakalara i haringe. Švajcarska je počela da se udaljava od prikazivanja poznatih ličnosti na svojim novčanicama 2016. godine, sa vetrom, vodom i svetlošću među zvezdama njene serije „Mnogostruki aspekti Švajcarske“. Leptiri, Alpi i seme maslačka sada krase njenu valutu, a nova serija će udvostručiti fokus na autohtone biljke i alpske pejzaže 2030-ih.

Priroda bi takođe mogla da zameni arhitekturu na budućim novčanicama evra, a Evropska centralna banka razmatra dizajne sa pticama i rekama širom Evrope. Posle konkursa za dizajnere iz EU koji su trebali da dostave predloge 2025. godine, teme koje su ušle u uži izbor su „Reke i ptice: otpornost u raznolikosti“ i „Evropska kultura: zajednički kulturni prostori“. Očekuje se da će konačna odluka biti doneta 2026. godine.

„U krizi troškova života, klime i prirode, male kulturne promene poput ove su važne“, kaže Fišer. „One pomažu u normalizaciji ideje da je naš prirodni svet vredan slavljenja, zaštite i ulaganja u njega.“