IGRA KOD DECE NAJBOLJE RAZVIJA MAŠTU, INTELEKT I VEŠTINE

Razvoljni poremećaji su, prema rečima defektologa u penziji Snežane Mitrović, svako odstupanje od, uslovno rečeno tipičnog, uobičajenog razvoja, sve ono što roditeljima ili onima koji se profesionalno bave decom, skrene pažnju.

U novije vreme pod terminom razvojni poremećaji podrazumevaju se autizam, poramećaj razvoja govora, problem s pažnjom, poremećaj ponašanja, odnosno sve ono što dete sputava da u predškolskom periodu uobičajano napreduje.

“RAZVOJNA MAPA”

Svi vaspitači, stručni saradnici i medicinske sestre, koji rade sa decom u jaslicama, baziraju se na Ivićevoj “Razvojnoj mapi”, u kojoj je čak po mesecima formulisano šta je to tipično očekivanje.

-Recimo, jednogodišnje dete može da sedi, da ostvaruje kontakt pogledom, da udvaja slogove, da možda ima i nekoliko dvosložnih reči, da pruža rukice ka poznatoj osobi, ka mediciskoj sesti, da reaguje na dolazak svojih roditelja, odnosno da postoji taj emocionalni, topao odnos. Dete ne bi trebalo da se sakriva od vaspitača, niti da se pokriva ćebetom preko glave, kad je u krevecu za uspavljivanje – navela je gošća dr Spasojević.

STIMULISANJE DECE

Prema rečima Snežane Mitrović, predškolski period je mnogo bitan, te, ukoliko se opaze razvojni poremećaji, ne treba gubiti vreme, ni čekati da se desi čudo. Ako trogodišnje dete, recimo, ne govori, sa njim odmah treba da radi logoped.

-Srećom, u Jagodini već dugo imamo i dečijeg neropsihijatra, dok smo ranije decu morali da šaljamo u druge gradove i na dijagnostiku i na terapije. Sada postoje svi profili stručnjaka koji su neobhodni, a u vrtiću postoje stručni saradnici, pedagozi, psiholozi i defektolozi – rekla je Mitrović.

Dodala je da kompletna motorika mora da bude u skladu sa uzrastom, da sva deca treba da prohodaju s petnaestak meseci, a ako dete tog uzrasta još uvek ne hoda samostalno, u vrtiću se realizuju raznorazne igrice, koje stimulišu balans tela.

-Svako dete treba da ima igračke koje su prilagođene njegovom uzrastu. Pobornik sam pravljenja igračaka, jer deca razvijaju maštu, a kroz nju i intelekt i razne veštine, koje će im biti potrebne u životu. Zato bi dete sa mamom, tatom, bratom ili sestrom trebalo da pravi neku igračku i da je koristi na svoj način. Kutija za cipele, recimo, časkom može da se pretvori u autobus, koji će da se vozi po tepihu, po kome može nekom trakom da se napravi auto-put…

SAVETI RODITELJIMA

Mitrović je u emisiji izrazila zabrinutost što su današnja deca statična, vezana za ekrane, umesto da se igraju na igralištima.

-Motorički razvoj je “alfa i omega” dobrog i pravilnog razvoja svakog deteta, a pogotovu deteta koje ima neki razvojni poremećaj. Zato bih od srca roditeljima preporučila da se više šetaju sa decom, da ne gledaju u telefone, nego da pričaju, da uočavaju promene u prirodi, da porazgovaraju sa komšijama koje sretnu. Zamolila bih ih da na društvenim mrežama “zaprate” doktora Ranka Rajovića, jer su njegova predavanja veoma edukativna – savetuje Snežana Mitrović.

Ona je apelovala na roditelje da ne odlažu svoje igranje i razgovor sa detetom i da ne čekaju da se desi neko čudo ili da se, što je još pogubnije, sete nekog od predaka koji je progovorio kasno, pa je posle postao lekar, sportista…

-Deca treba da uče kroz igru. Znači, roditelji treba da pričaju deci kako kotrljaju loptu ka njima, lopta je crvena, velika, mala, hvataj loptu, bacaj loptu. To su sve pojmovi. Mame greše što razvijaju nemušti jezik sa decom, kako ja imam običaj da kažem, intimnu komunikaciju, koju čak niko od ukućena ne razume. Kako će dete da zadovolji svoje primarne potrebe, ako, ne zna da kaže da gladno, žedno, da ga nešto boli? Čitava porodica će imati mnogo problema u životu – upozorava Snežana Mitrović.

S druge strane, smatra ona, postoje deca koja u trećoj ili četvrtoj godini imaju razvijen govor, bogat fond reči i formiranu rečenicu, ali je, opet, govor nerazumljiv za širu sredinu. Dete izgovara bujicu reči koja je nerazumljiva čak i roditeljima. Onda mora da mora da “uskoči” logoped, a roditelji kod kuće sa decom da rade vežbe.

-Te rukici treba da se igraju i testom i papirom i igračkama, treba da prave igračke, kako bi šaka sutradan bila spremna da prihvati olovku, da sluša naredbu iz mozga, kako, na koju stranu će da se kreće olovkom po papiru. Osmišljavanje igara, u stvari, je ta čuvena stimulacija razvoja – pojasnila je gošća emisije “Hipokrat”.

PROBLEM ODRŽAVANJA PAŽNJE

Ona smatra da deca imaju sve veći problem da zadrže pažnju, a da je potvrda toga bio nedavni predlog da školski čas traje 30 minuta.

-Ta informacija me je lično porazila. Igre sa predškolcima u vrtiću, naravno, prilagodjene uzrastu, traju od 30 do 40 minuta. Kada bi im se igra dopala, ona bi trajala mnogi duže. Ne mogu da shvatim da deca od 7. do 15. godine nemaju pažnju. Razlog su ekrani. Zato što se dete odmalena navikava na brzu promenu slika i zvukova. To su sve senzacije koje prima mozak koji još nije spreman za obradu takve vrste podataka. To bi bilo kao kada biste meni dali da upravljam helihopterom. I ja sad uđem, vidim hiljadu lampica, ne znam u koju pre da gledam, ne znam koju smem da pipnem i ne znam kako da uzletim, jer moj mozak, moji kapaciteti i veštine nisu na nivou pilota helihoptera – kazala je Snežana Mitrović.

Ona je ocenila da ima fantastičnih dečijih emisija, koje su veoma stimulativne i interesantne, da deca treba da ih gledaju, ali da je protivnik toga da televizor u dečijoj sobi radi non-stop.

-Umesto tog telefona, ako ništo drugo, dajte mu reklamni katalog iz marketa, neka lista, cepka, neka pravi neke loptice, neka ih ubacuje u neku činiju, dok vi, recimo, priprimate obrok, ili radite bilo šta – poručila je roditeljima defektolog u penziji Snežana Mitrović.