NACIONALNI DAN BORBE PROTIV LIMFOMA: Rano otkrivanje – veća šansa za izlečenje

Ove godine u fokusu je najčešći agresivni podtip non-hočkinovog limfoma – difuzni B-krupnoćelijski limfom (DBKL), koji se vodi kao retka bolest. DBKL je agresivna bolest i ukoliko se ne leči, oboleli ima očekivani životni vek od svega tri do četiri meseca. U Srbiji je prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ 2024. godine dijagnostikovao oko 400 pacijenata sa difuznim B-krupnoćelijskim limfomom, a preminulo je 230 od posledica ove bolesti.

O važnosti podizanja svesti o ovim bolestima govorili su dr Marija Elez sa Klinike za hematologiju VMA, dr Vojin Vuković sa Klinike za hematologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije, pacijentkinja sa difuznim krupnoćelijskim limfomom Aleksandra Mladenović i Maja Marković ispred Udruženja LIPA.

Stručnjaci su istakli da otkrivanje bolesti u ranoj fazi i blagovremeno započinjanje terapije značajno smanjuju rizik od komplikacija i povećavaju šanse za izlečenje. Međutim, ukoliko nije uključena adekvatna terapija, bolest može završiti letalno.

Danas postoje inovativni terapijski modaliteti čijom primenom su šanse za izlečenjem ovih bolesti mnogo veće.

„Uvođenjem savremenih terapija na pozitivnu listu lekova, RFZO je napravio neverovatan pomak za neke karcinome, ali i dalje imamo maligne bolesti, poput velikog broja hematoloških maligniteta, odnosno agresivni difuzni B-krupnoćelijski limfom, Hočkinov limfom, policitemija vera (PV), kod kojih nisu dostupni inovativni lekovi. Na primer, više od 20 godina u Srbiji nijedan inovativni lek za DBKL nije stavljen na listu lekova“, istakla je Maja Marković iz Udruženja LIPA.

Stručnjaci su istakli da je kod bolesnika, bez obzira na formu bolesti, neophodno uvesti najefikasniju terapijsku opciju za lečenje u svim linijama, naročito u prvoj, kada bi ishodi lečenja bili najbolji i kada su šanse da se spreči ponovna pojava bolesti (relaps) i očuva kvalitet života, najveće.

„Difuzni B-krupnoćelijski limfom je najčešći non-hočkinov limfom. Iako se ponekad naziva retkim, u praksi se javlja svakodnevno. Bolest se može manifestovati uvećanjem limfnih čvorova, ali često dugo ostaje neprimećena dok se razvija unutar tela, pa se dijagnostikuje tek u uznapredovaloj fazi. Dijagnoza se postavlja biopsijom, koja predstavlja zlatni standard, uz pomoć savremenih dijagnostičkih metoda“, naveo je dr Vojin Vuković sa Klinike za hematologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. Standardna terapija daje dobre rezultate kod oko 50 odsto pacijenata, dok za drugu polovinu već na početku možemo da procenimo da neće adekvatno odgovoriti na lečenje, rekla je dr Marija Elez sa Klinike za hematologiju VMA.

„Savremena medicina nam omogućava da, na osnovu prognostičkih i molekularnih parametara, prepoznamo te pacijente i da za njih postoje preporuke da se odmah uključe inovativne terapije, ali kod nas one nisu sistemski dostupne“, istakla je dr Elez i dodala da inovativni lekovi mogu značajno da produže život i poboljšaju njegov kvalitet.

Uspešno lečenje pacijenta nije samo lična pobeda, ono donosi i značajan društveni benefit smanjenjem troškova lečenja, komplikacija i odsustva sa posla, dok pacijent dobija priliku da se vrati porodici i svakodnevnom životu, istakla je Marković koja se od DBKL leči više od 20 godina.

DBKL je maligno oboljenje limfocita – belih krvnih ćelija koje imaju ključnu ulogu u imunološkoj odbrani organizma. Bolest se često razvija tiho i podmuklo, a prvi simptomi mogu ličiti na bezazlenu infekciju: bezbolno uvećani limfni čvorovi, povišena temperatura, noćno znojenje, gubitak telesne težine, svrab, crvenilo kože i izražen umor. Nacionalni dan borbe protiv limfoma uspostavljen je pre pet godina, zajedničkom inicijativom Srpske limfomske grupe, strukovnog udruženja i Udruženja obolelih od limfoma LIPA i obeležava se poslednje nedelje marta.

Izvor: Agencija Tanjug