RANI ZNACI DEMENCIJE: ŠTA TREBA ZNATI, KO JE U RIZIKU I ŠTA KAŽU NAJNOVIJA ISTRAŽIVANJA
Demencija postaje jedan od najvećih zdravstvenih izazova savremenog društva. Sa sve većim brojem starijih ljudi, raste i broj obolelih — a stručnjaci upozoravaju da se prvi simptomi često javljaju mnogo ranije nego što većina očekuje.Donosimo pregled najranijih znakova, uzroka, faktora rizika i onoga što nauka danas zna o ovoj kompleksnoj bolesti.
Prvi simptomi: Kada zaboravljanje više nije „normalno starenje“
Rani znaci demencije obično su neprimetni i lako se pripisuju umoru ili godinama. Međutim, stručnjaci naglašavaju da postoje jasni signali na koje treba obratiti pažnju:
-Zaboravnost koja se odnosi na nedavne događaje i razgovore.
-Ponavljanje pitanja i gubljenje stvari.
-Teškoće u obavljanju uobičajenih radnji, poput kuvanja po poznatom receptu.
-Smetnje u govoru — traženje reči ili pogrešna upotreba pojmova.
-Dezorijentacija, čak i u poznatom okruženju.
-Promene raspoloženja, razdražljivost ili povlačenje iz društva.
-Loša prosudba i neobične odluke, naročito u finansijama.
-Kako kažu stručnjaci, sve ove promene ne moraju nužno značiti demenciju, ali su dovoljan razlog za konsultaciju sa lekarom.
Šta se dešava u mozgu?
-Demencija nije jedna bolest već sindrom koji može nastati zbog različitih oštećenja moždanih ćelija. Najčešći uzrok je Alzheimerova bolest, koja čini oko dve trećine svih slučajeva. Kod nje se u mozgu gomilaju abnormalni proteini koji remete komunikaciju među neuronima.
Drugi česti oblici su:
-Vaskularna demencija, posledica oštećenja krvnih sudova i mikroinfarkata.
Lewy body demencija, povezana s nakupljanjem specifičnih proteinskih telašaca.
Frontotemporalna demencija, koja posebno pogađa mlađe odrasle.
Postoje i tzv. reverzibilne demencije, retke, ali moguće — uzrokovane nedostatkom vitamina B12, problemima sa štitnom žlezdom, infekcijama ili dejstvom lekova. Njihovo pravovremeno prepoznavanje može dovesti do potpunog oporavka.
Postoji li lek? Kratko — ne, ali…
Trenutno ne postoji terapija koja može potpuno izlečiti degenerativne oblike demencije. Ipak, medicina danas nudi načine da se bolest uspori i značajno poboljša kvalitet života. Lekovi, kognitivne vežbe, fizička aktivnost i pravilna ishrana pokazuju pozitivne rezultate, naročito kada se uvedu na vreme. Stručnjaci sve više naglašavaju da rano otkrivanje pravi veliku razliku. Kod sekundarnih, reverzibilnih oblika — stanje se nekada može u potpunosti popraviti ako se ukloni pravi uzrok.
Ko su ljudi u najvećem riziku?
Iako se demencija najčešće povezuje sa starijom populacijom, nauka danas precizno definiše faktore rizika. Najznačajniji su:
Starost — rizik naglo raste posle 65. godine.
Porodična istorija i genetika, posebno prisustvo određenih genetskih varijanti.
Bolesti krvnih sudova — visok pritisak, šećerna bolest i povišen holesterol direktno utiču na mozak.
Nezdrav stil života — pušenje, fizička neaktivnost, nezdrava ishrana.
Povrede glave, naročito ponavljane.
Dugotrajna depresija i socijalna izolacija, koje se sve više izdvajaju kao ključni faktori.
Šta kažu najnovija istraživanja?
Naučna zajednica poslednje decenije intenzivno proučava demenciju, a nekoliko zaključaka se izdvojilo:
1. Bolest počinje decenijama pre prvih simptoma
Promene u mozgu mogu biti prisutne i 20 godina pre nego što se pojavi prvi problem sa pamćenjem.
2. Čak 30 do 40% slučajeva moglo bi da se spreči
Prelazak na zdraviji način života, redovna fizička aktivnost i kontrola hroničnih bolesti značajno smanjuju rizik.
3. Novi lekovi mogu usporiti rani Alzheimer
Moderne terapije koje ciljaju amiloidne naslage daju efekte samo u početnim fazama, zbog čega je rana dijagnostika presudna.
4. Mozak se može “jačati”
Mentalne aktivnosti, društvena uključenost, čitanje, učenje novih veština i stalna kognitivna stimulacija stvaraju tzv. kognitivnu rezervu — prirodnu zaštitu od simptoma demencije.
Zaključak
–Demencija i dalje ostaje jedan od najvećih medicinskih izazova, ali savremena istraživanja ohrabruju: veliki deo rizika može se smanjiti, a kvalitet života produžiti pravovremenim prepoznavanjem i adekvatnom negom. Najvažnije je ne zanemarivati rane simptome — jer upravo oni otvaraju prozor mogućnosti za usporavanje bolesti. Ako želiš, mogu ti pripremiti i verziju teksta sa citatima stručnjaka, naslovima pogodnim za portale ili kraću “breaking news” verziju.
