Transplantacija rožnjače vraća vid: Na VMA više desetina pacijenata čeka na operaciju, najveći problem nedostatak donora
Rožnjača je providni prednji deo oka koji ima ključnu ulogu u stvaranju jasne slike. Kada zbog bolesti, povrede ili infekcije izgubi svoju prozirnost, vid može biti ozbiljno narušen, a za mnoge pacijente jedino rešenje je transplantacija.
Kako izgleda ovaj zahvat, ko je kandidat za operaciju i zašto je doniranje rožnjače toliko važno, objašnjava potpukovnik dr Marko Rančić, specijalista oftalmologije i načelnik Odeljenja za transplantaciju rožnjače Vojnomedicinske akademije.
Rožnjača je prvi deo oka kroz koji prolazi svetlost. Njena uloga nije samo da štiti unutrašnjost oka od spoljašnjih uticaja, već i da prelama svetlosne zrake kako bi se oni pravilno fokusirali na mrežnjači i omogućili jasan vid. Da bi to bilo moguće, rožnjača mora biti potpuno providna i pravilno zakrivljena.
Brojna oboljenja mogu narušiti njenu prozirnost. Među najčešćim uzrocima za transplantaciju su keratokonus, Fuchsova endotelna distrofija, različite degeneracije i distrofije rožnjače, teške bakterijske, virusne i gljivične infekcije, hemijske i mehaničke povrede, ali i oštećenja koja mogu nastati nakon operacije katarakte.
„Kada rožnjača postane trajno zamućena i više ne može da obavlja svoju funkciju, jedini način da se vid povrati jeste transplantacija, odnosno zamena obolele rožnjače zdravim donorskim tkivom“, objašnjava dr Rančić.
Nije svaka transplantacija ista
Transplantacija rožnjače ne radi se isključivo radi poboljšanja vida. Postoje optičke transplantacije, čiji je cilj da se pacijentu vrati vid, terapeutske transplantacije kojima se zaustavljaju teške infekcije i tektonske transplantacije koje imaju za cilj da sačuvaju očnu jabučicu nakon ozbiljnih povreda ili razaranja tkiva.
Pre donošenja odluke o operaciji, svaki pacijent prolazi detaljan oftalmološki pregled i dodatnu dijagnostiku.
„Važno je proceniti da li je problem isključivo u rožnjači ili postoje i druga oboljenja oka, poput glaukoma, dijabetičke retinopatije ili degeneracije žute mrlje. Ako su te promene uzrok slabog vida, transplantacija neće dati očekivani rezultat“, kaže dr Rančić.
Na uspeh operacije utiču i opšte zdravstveno stanje pacijenta, prisustvo autoimunih i reumatoloških bolesti, izražena suvoća oka, kao i mogućnost redovnih kontrola i pravilnog korišćenja terapije nakon operacije.
Kako izgleda operacija?
Na Vojnomedicinskoj akademiji trenutno se izvodi perforativna, odnosno penetrantna keratoplastika – tradicionalna metoda kojom se zamenjuje rožnjača pune debljine.
Operacija traje između sat i sat i po i izvodi se u opštoj anesteziji.
Donorsko tkivo čuva se u sertifikovanoj Očnoj banci VMA, gde može ostati do 15 dana. U tom periodu obavlja se detaljna analiza kvaliteta rožnjače i broja endotelnih ćelija koje su ključne za dugoročan uspeh transplantacije.
Tokom operacije uklanja se obolela rožnjača, a na njeno mesto postavlja se zdrava donorska rožnjača koja se pričvršćuje veoma finim hirurškim šavovima.
„Želja nam je da u budućnosti uvedemo i savremene lamelarne transplantacije, kod kojih se menja samo oboleli sloj rožnjače. Takve operacije omogućavaju brži oporavak i manji rizik od komplikacija i danas predstavljaju standard u najvećim svetskim centrima“, kaže dr Rančić.
Oporavak traje do godinu dana
Posle operacije pacijenti ostaju u bolnici oko sedam dana, nakon čega odlaze kući uz redovne kontrole i terapiju kapima.
Iako mnogi primete poboljšanje vida već u prvim danima, konačan rezultat očekuje se tek nakon godinu dana.
„Rožnjača je pričvršćena sa 16 veoma finih šavova koji privremeno stvaraju astigmatizam. Tek kada se oni postepeno uklone, rožnjača dobija svoj konačan oblik i tada možemo govoriti o konačnoj vidnoj oštrini“, objašnjava dr Rančić.
Većini pacijenata nakon operacije i dalje su potrebne naočare ili kontaktna sočiva radi korekcije astigmatizma.
Prvih mesec dana ne preporučuje se podizanje tereta, težak fizički rad niti trljanje oka, jer može doći do pomeranja transplantirane rožnjače. Pacijenti se nakon mesec dana uglavnom vraćaju svakodnevnim aktivnostima i poslu.
Uspešnost veća od 90 odsto
Kod pacijenata sa keratokonusom i Fuchsovom endotelnom distrofijom transplantacija je uspešna u više od 90 odsto slučajeva.
„Imamo pacijente kojima je rožnjača transplantirana još osamdesetih godina prošlog veka i njihov kalem je i danas potpuno providan i funkcionalan“, ističe dr Rančić.
Sa druge strane, znatno veći rizik od odbacivanja imaju pacijenti koji su pre transplantacije imali teške infekcije, hemijske povrede ili izraženo urastanje krvnih sudova u rožnjaču.
Na prve simptome odmah kod lekara
Pacijenti moraju odmah da se jave oftalmologu ukoliko primete crvenilo oka, bol, pečenje, osećaj stranog tela, naglo zamućenje ili pad vida.
„To mogu biti prvi znaci odbacivanja kalema. Ako se reaguje na vreme, odgovarajućom terapijom često možemo zaustaviti taj proces i sačuvati transplantat“, naglašava dr Rančić.
Veštačke rožnjače predstavljaju budućnost
Nedostatak donorskog tkiva jedan je od najvećih problema u svetu. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, na jednu doniranu rožnjaču dolazi čak oko 70 pacijenata kojima je transplantacija potrebna.
Zbog toga se intenzivno razvijaju veštačke rožnjače, odnosno keratoproteze, kao i metode laboratorijskog uzgoja ćelija endotela koje bi jednog dana mogle da zamene donorsko tkivo.
Više desetina pacijenata čeka transplantaciju
Na listi čekanja za transplantaciju rožnjače na Vojnomedicinskoj akademiji trenutno se nalazi oko 40 pacijenata, dok se procenjuje da u Srbiji ovu operaciju čeka više desetina, a možda i nekoliko stotina ljudi.
Najveća prepreka nije nedostatak znanja ili opreme, već nedovoljan broj donora.
Donorska rožnjača može se uzeti samo od preminule osobe koja ispunjava stroge medicinske kriterijume. Nakon toga sprovode se detaljne analize kako bi se isključile zarazne bolesti i procenio kvalitet tkiva.
„Najveći problem je što porodice u velikom broju slučajeva ne daju saglasnost za doniranje. Zato je važno da ljudi još za života razgovaraju sa svojim najbližima o toj temi i izraze svoju želju. Doniranjem rožnjače nekome možete vratiti vid, a doniranjem drugih organa spasiti više života“, poručuje dr Rančić.
On podseća da se prilikom uzimanja rožnjače ne uklanja očna jabučica niti se narušava izgled preminule osobe, što je jedna od najčešćih zabluda zbog kojih porodice odbijaju doniranje.
„Odluka nije laka, ali jedno ‘da’ može potpuno promeniti nečiji život. Zahvaljujući humanosti donora i njihovih porodica, mnogi ljudi ponovo progledaju, a drugi dobiju novu šansu za život“, zaključuje dr Marko Rančić.
