Dr Živan Nikolić za „Hipokrat“: Estetska hirurgija ne počinje operacijom, već razgovorom sa pacijentom

Kada se kaže plastična hirurgija, većina ljudi prvo pomisli na estetske korekcije. Međutim, ova oblast je mnogo šira i obuhvata lečenje opekotina, tumora kože i mekih tkiva, urođenih anomalija i deformiteta, povreda, bolesti i povreda šake, kao i mikrohirurgiju.

fotoTV Palma Plus

„Estetska hirurgija je samo jedan segment veoma široke hirurške grane“, ističe dr Nikolić.

Ko je pravi kandidat za estetsku operaciju?

Pacijenti najčešće dolaze sa željom da izgledaju bolje, odmornije i da budu najbolja verzija sebe. Ipak, želje pacijenta moraju biti usklađene sa onim što je realno moguće postići.

„Važno je razumeti šta pacijent želi, ali i sagledati njegovu anatomiju, fizionomiju, godine i zdravstveno stanje. Nekada moramo da kažemo i – ne“, kaže dr Nikolić.

Poseban problem predstavljaju pacijenti koji nakon jedne intervencije neprestano traže nove korekcije istog dela tela.

Tada, smatra naš sagovornik, problem često više nije estetski, već psihološke prirode.

Rinoplastika nije samo pitanje izgleda

Kada je reč o operaciji nosa, estetika ne sme biti odvojena od funkcije.

„Osnovna funkcija nosa je disanje i to je najvažniji aspekt septorinoplastike. Važno je da se estetskom korekcijom ne naruši funkcionalnost nosa.“

Pacijent mora da zna i da konačan rezultat ne može da se proceni odmah nakon operacije. Posle skidanja imobilizacije, otok i proces zarastanja i dalje traju, a konačan rezultat može biti vidljiv tek nakon šest meseci do godinu dana.

„Instant rezultate možemo da vidimo samo na fotografijama uz Photoshop. Dobar rezultat je plod rada i vremena.“

Blefaroplastika za odmorniji izgled

Operacija gornjih i donjih kapaka, odnosno blefaroplastika, jedna je od najčešćih estetskih procedura.
Cilj je da se ukloni višak kože i umoran izgled, ali bez promene karakterističnih crta lica.

„Ne treba da menjamo lični opis osobe, već da postignemo najbolju verziju te osobe.“

Blefaroplastika se najčešće radi u lokalnoj anesteziji, a konci se uglavnom uklanjaju oko sedmog dana. Hladne obloge u prvim danima mogu pomoći u smanjenju otoka.

Kada je vreme za facelifting?

Ne postoji univerzalna starosna granica za facelifting. Iako se najčešće radi između 45. i 55. godine, odluka zavisi od stanja kože, količine viška kože, potkožnog tkiva i opšteg zdravlja.

„Neko sa 40 godina može da izgleda starije nego neko sa 55. Sam pregled pacijenta i detaljna analiza njegove anatomije daće odgovor kada je pravo vreme za operaciju.“

Pre hirurškog zahvata kod mlađih pacijenata mogu se razmatrati i neinvazivne metode, poput botoksa i filera.

Može li facelifting da izgleda prirodno?

Može, ali je ključ u dobroj komunikaciji između pacijenta i hirurga.

„Estetska operacija ne počinje onda kada spustimo nož na pacijenta, nego razgovorom i prvim pregledom.“

Cilj nije potpuno promeniti lice, već postići svežiji i odmorniji izgled bez izraženog „operisanog“ izgleda.

Da li implantati moraju da se menjaju posle 10 ili 15 godina?

Ne moraju. Savremeni implantati nisu predviđeni za rutinsku zamenu nakon 10 ili 15 godina.
Ipak, postoje situacije kada je nova operacija neophodna – na primer, ukoliko dođe do kontrakture kapsule, pomeranja ili rotacije implantata i drugih komplikacija.

Kada je reč o bolovima nakon operacije povećanja grudi, dr Nikolić naglašava da je bol individualan.

„Neki osećaj pritiska je normalan. Žene nakon operacije nose specijalne grudnjake koji vrše kompresiju i drže implantate na mestu. Poštovanjem preporuka hirurga bolovi i rizik od komplikacija mogu se svesti na minimum.“

Da li žena može da ugradi implantate pre trudnoće?

Povećanje grudi samo po sebi nije prepreka za kasniju trudnoću i dojenje. Pažljivim postavljanjem implantata mogu se očuvati strukture mlečne žlezde i izvodni kanali.

Međutim, trudnoća i dojenje mogu promeniti izgled dojki.

„Ako žena planira još trudnoća, a već je uradila augmentaciju, a zatim želi novu korekciju zbog promena nakon porođaja i dojenja, prvo bih je pitao da li će još rađati. Ako hoće, bolje je sačekati.“

Liposukcija nije metoda za mršavljenje

Jedna od najčešćih zabluda jeste da liposukcija služi za skidanje kilograma.

„Svrha liposukcije definitivno nije mršavljenje. Ona služi za uklanjanje lokalizovanih masnih naslaga koje ne možemo da uklonimo ishranom i fizičkom aktivnošću i za oblikovanje tela.“

Najbolji kandidati su osobe sa stabilnom telesnom težinom i lokalizovanim masnim naslagama, ali je važna i elastičnost kože.

Ukoliko je koža izgubila sposobnost da se povuče, sama liposukcija može dati nezadovoljavajući rezultat.

Kada je potrebno ukloniti višak kože?

Posle velikog gubitka telesne težine može ostati višak kože koji se ne može rešiti vežbanjem ili liposukcijom. Tada se primenjuju operacije poput abdominoplastike.

„To je ozbiljna operacija. Izvodi se u opštoj anesteziji, nakon nje se nosi steznik oko mesec dana i pacijent mora striktno da poštuje uputstva hirurga.“

Važno je znati i da nakon ovakvih operacija ostaju ožiljci, iako se nastoje postaviti tako da budu što manje vidljivi i da ih može prekriti donji veš ili kupaći kostim.

„Dobar estetski rezultat je najbolja verzija sebe“

Prema rečima dr Nikolića, dobar estetski rezultat nije onaj koji čoveka pretvara u neku drugu osobu.

„Dobar estetski rezultat je zapravo najbolja verzija sebe. Ne menjamo sebe, već postižemo najbolje što možemo sa onim sa čime raspolažemo.“

Idealno je, kaže, da ljudi primete da osoba izgleda svežije i bolje, ali ne mogu da prepoznaju šta je konkretno urađeno.

Na kraju, njegova poruka svima koji razmišljaju o estetskoj intervenciji je jasna: dobro se informisati, pažljivo izabrati hirurga, imati realna očekivanja i biti svestan i koristi i rizika procedure.

„Hirurgija će pomoći kada je želja realna i kada je realno utemeljena. Ako to nije slučaj, možda je najbolja odluka odustati od intervencije.“