DRECUN: Potezi Prištine deo šireg pritiska na Srbe na prostoru Kosova i Metohije

Drecun je za RTS rekao da slučajevi mosta na Ibru, zaštita manstira Visoki Dečani, prebijanje gospodina Nenada Raškovića i rušenje objekta predstavljaju „kontinuitet jednog institucionalnog i fizičkog terora koji privremene institucije samouprave sprovode nad srpskim narodom“.

Smatra da su Srbi svedeni na građane drugog reda i da se zakon prema njima primenjuje selektivno.

„Kada govorimo o institucionalnom teroru, mislim prvenstveno na to da su Srbi svedeni na građane drugog reda, da ne mogu da ostvare čak ni pred privremenim institucijama samouprave ni po važećim zakonima na Kosovu i Metohiji svoja osnovna ljudska prava“, naveo je on.

Dodao je da slučaj Gazivode pokazuje razliku u postupanju prema srpskim i albanskim vlasnicima.

„Samo uporedite ovo rušenje na obalama Radonjičkog jezera i ovo na Gazivodama. Tamo na Radonjičkom jezeru su vlasnici Albanci. Tamo su ispoštovane sve zakonom predviđene procedure“, rekao je Drecun.

Istakao je da se rušenje na Gazivodama sprovodi bez ispunjenja svih procedura koje bi Srbima omogućile da koriste pravna sredstva.

„Vi ovde imate sada jedno bespravno rušenje, bespravno u smislu zato što nisu ispoštovane sve sudske instance da Srbima se omogući da se žale“, rekao je on.

Govoreći o širem položaju Srba na Kosovu i Metohiji, Drecun je rekao da je u poslednjih pet godina značajan broj Srba napustio svoje domove. Osvrnuo se i na proces otvaranja mosta u Kosovskoj Mitrovici i rekao da je važno da on ostane pod kontrolom KFOR-a i bez saobraćaja. Podsetio je na ranije sukobe i pokušaje masovnih upada preko mosta i dodao da među Srbima i dalje postoji strah.

„Tu može da dođe uvek do nekakvog pokušaja masovnog upada da bi se Srbi iz severnog dela Kosovske Mitrovice oterali ili da bi se prinudili na ono što oni sada pokušavaju da isforsiraju, ujedinjenje te dve opštine“, rekao je on.

Kako je rekao, za saobraćaj već postoje drugi mostovi zbog čega nema potrebe za otvaranjem još jednog mosta na Ibru. On je naglasio da NATO može i mora da zaustavi proces otvaranja mosta, kao i da je problematična odluka o postepenom prenošenju dela nadležnosti KFOR-a na takozvanu kosovsku policiju. Dodao je da je procena zasnovana na dve činjenice – da je bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji stabilna i da su kosovske bezbednosne institucije sposobnije da preuzmu deo zadataka.

„Kako je moguće da je stabilna ako imate svakodnevni teror nad Srbima, posebno na severu Kosova, imate iseljavanje Srba. Mislim da se radi o jednom dugoročnom planu koji je usaglašen i sa Prištinom, o tome da se izvrši rekonfiguracija mandata KFOR-a koji proizilazi iz Rezolucije 1244, i to bez odobrenja SB, da se deo nadležnosti KFOR-a postepeno prenosi na takozvane kosovske bezbednosne institucije“, rekao je Drecun.

Podsetio je da je, prema Rezoluciji 1244, osnovni zadatak KFOR-a da obezbedi sigurno okruženje za sve koji žive na Kosovu i Metohiji.

„Znate šta je mandat KFOR-a? Da obezbedi sigurno okruženje za ljude koji žive na Kosovu i Metohiji. Kome je sigurno okruženje ugroženo? Albancima? Pa nije, nego je ugroženo Srbima i oni moraju prvenstveno da vode računa o bezbednosti“, istakao je Drecun.

On je kao primer naveo slučaj prebijanja Nenada Raškovića i kritikovao stav da je reč samo o sprovođenju zakona.

„KFOR kaže: ‘Nije naša nadležnost, to je sprovođenje zakona’. A to nije sprovođenje zakona. To je teror koji namerno Priština sprovodi nad Srbima“, rekao je Drecun.

Smatra i da se uloga KFOR-a poslednjih godina promenila.

„Kada pogledate i sve druge stvari, onda vidite da se KFOR ovih, poslednjih godina naročito, pretvorio ne u mehanizam za stvaranje sigurnog okruženja za ljude koji žive na Kosovu i Metohiji, prvenstveno srpski narod, jer on je ugrožen, nego se pretvorio u vojni mehanizam za zaštitu lažne države Kosovo, i to je najveći problem“, naglasio je on.

Ocenio je da Srbi bez aktivnog delovanja KFOR-a nemaju adekvatnu zaštitu.

„U principu, bez aktivnog ponašanja KFOR-a isključivo u skladu sa Rezolucijom 1244, Srbi praktično nemaju zaštitu jer su diskriminisani pred institucijama“, rekao je Drecun.

Na pitanje ko će garantovati bezbednost Srbima ukoliko KFOR nastavi da smanjuje svoje prisustvo, Drecun je rekao da je KFOR jedina snaga koja ima mandat da garantuje bezbednost. Drecun je rekao da zato predsednik Srbije Aleksandar Vučić upućuje pismo generalnom sekretaru NATO-a Marku Ruteu. On je izrazio zabrinutost zbog dugoročnog smanjivanja nadležnosti KFOR-a.

„Mene plaši da je dugoročan proces smanjivanja nadležnosti KFOR-a. KFOR neće napustiti Kosovo, ali će smanjivati svoje nadležnosti i prebacivati na ove institucije“, naveo je Drecun.

Kao posebno rizičnu mogućnost naveo je stalno stacioniranje pripadnika kosovskih snaga bezbednosti na severu.

„U drugoj fazi bojim se da će se dozvoliti pripadnicima kosovske snage bezbednosti da se stalno stacioniraju na severu i to bi bilo potpuno zaokruživanje onoga što Kurti kaže njihovih granica“, naveo je Drecun.

Izvor: Agencija Tanjug