Savremene terapije menjaju prognozu raka bubrega

Karcinom bubrega predstavlja jedan od učestalijih tipova oboljenja sa procentualnom pojavom od tri do četiri odsto, a gde veću sklonost ka oboljenju imaju muškarci. Najčešće se javlja u šestoj i sedmoj deceniji života, ali poslednjih godina dolazi do porasta kod mlađih generacija.

Najprepoznatljiviji simptomi raka bubrega su mokraća u krvi, bol u slabinskoj regiji i tumor koji može da se napipa. Međutim, ovi simptomi su prisutni kod manje od 10 odsto pacijenata.

Rak bubrega može da se razvija neprimetno, obično bez jasnih simptoma i neretko se otkriva slučajno tokom rutinskog ultrazvučnog pregleda.

„Kampanjom ‘BUbreg – strah prestaje kada počne lečenje’ želimo pre svega da se obratimo ljudima koji su dobili dijagnozu raka bubrega i njihovim porodicama, sa porukom da postoje savremene mogućnosti lečenja sa kojima može da se napravi sledeći korak.

„Uro Takt“ je zato podržao inicijative struke za unapređenje lečenja metastatske bolesti i dostupnost adjuvantne terapije“, rekao je predsednik Udruženja pacijenata „Uro Takt“ Marko Đurić.

Karcinom bubrega spada u bolesti koje se teško prepoznaju preko simptoma i zato su preventivni pregledi od presudne važnosti.

„Za razliku od raka prostate, kod kojeg se koriste tumorski markeri, za karcinom bubrega ne postoje ni markeri ni biomarkeri koji bi ukazivali na bolest. Zato se ključna dijagnostika zasniva na ultrazvučnim pregledima, jer je to metoda kojom se ovaj karcinom može lako otkriti u ranoj fazi. Ako se redovno radi, broj novodijagnostikovanih slučajeva značajno raste, a to znači i veće šanse za izlečenje“, naglasio je direktor Klinike za urologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije prof. dr Zoran Džamić.

Hirurgija predstavlja i dalje osnovni oblik lečenja prilkom koje se bubreg uklanja u potpunosti (radikalna nefrektomija), ili kada postoji mogućnost, operacija koja čuva organ (nefron-sparing). Kod tumora do pet, šest centrimetara, u određenim okolnostima, moguće je odstraniti samo promenu i sačuvati bubreg.

Direktor Klinike za urologiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije prof. dr Zoran Džamić navodi da kod 30 odsto pacijenata već postoji metastaza u trenutku postavljanja dijagnoze, dok dodatnih 30 odsto razvije simprome u prvih godinu dana.

Da rak bubrega nije samo bolest starijih pokazuje iskustvo Andreja Barne, trofejnog srpskog plivača kome je ova bolest dijagnostikovana 2019. godine, kada je imao svega 20 godina. On je operisan u Americi, gde i danas živi, robotsko-laparoskopskom metodom, što je značajno skratilo period oporavka. Tumor je bio ograničen i nije metastazirao, tako da nije bilo potrebe za hemoterapijom ni dodatnim lečenjem. Sam Barne je dodao da oporavak nije bio ni brz ni lak, ali da su se upornost i disciplina isplatili, tako da se kasnije kvalifikovao na dve Olimpijske igre, osvojio evropske medalje i stigao do finala svetskih prvenstava. Barne savetuje pacijente obolele od raka burbrega da se oslone na ljude koji ih vole i podržavaju, gledaju napred i, koliko god je teško, nastave da žive svoj život i rade ono što ih čini srećnim.

Lečenje raka bubrega je značajno unapređeno tokom poslednje decenije, dok su se terapijske strategije i standardni lečenja dramatično menjali tokom 30 godina, čiji je cilj produženje i očuvanje kvaliteta života. Od 2005. godine standard postaje ciljana terapija, sa prosečnim preživljavanjem od oko 30 meseci.

Prava revolucija nastaje uvođenjem imunoterapije, najpre kao monoterapije 2015. godine, a potom i kombinacija dva imunološka leka ili imunoterapije i ciljane terapije 2018. godine. Ove kombinacije danas predstavljaju najviši standard lečenja, sa prosečnim preživljavanjem od pet i više godina, kod oko 10-12 odsto obolelih mogu da dovedu i do potpunog povlačenja bolesti, dok su dugotrajni terapijski odgovori zabeleženi kod više od 60 odsto pacijenata rekla je naučni saradnik i medikalni onkolog u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije prim. dr sci. med. Suzana Matković.

 “Nažalost, ona još uvek nije dostupna obolelima u našoj zemlji. S druge strane, u prvoj liniji lečenja uznapredovale/metastatske bolesti dostupna su samo dva leka iz grupe ciljane terapije, koji se koriste gotovo 15 godina. Ova terapija jeste efikasna, ali su kombinacije znatno efikasnije i moramo da težimo tome da postanu dostupne i obolelima od raka bubrega u našoj zemlji. Imunoterapija je za lečenje karcinoma bubrega dostupna od 2022. godine, ali samo u drugoj terapijskoj liniji. Iz svakodnevne kliničke prakse jasno vidimo da i tada pokazuje veliku efikasnost i da je većina obolelih dobro podnosi. Kako su efekti lečenja najbolji kada se ovako moćna terapija primeni što ranije, trebalo bi omogućiti lečenje najefikasnijom terapijom koja danas predstavlja standard u svetu“, objasnila je prim. dr sci. med. Matković.

Posebna novina koja značajno doprinosi boljim ishodima lečenja je primena tzv. adjuvantne terapije, nastavlja doktorka. Ona se primenjuje kod pacijenta kojima je rak bubrega hirurški odstarnjen, ali zbog karakteristika tumora ima visok rizik od ponovne pojave bolesti ili razvoja udaljenih metastaza.

„Taj rizik iznosi 30-35 odsto, a kod gotovo 50 odsto obolelih bolest se ponovo javlja u prve dve godine nakon hirurškog lečenja. Imunoterapija je i tu našla svoje mesto. U Evropi je već četiri godine preporuka onkoloških i uroloških vodiča i smatra se standardom lečenja sa ciljem potpunog izlečenja. Njena primena tokom samo godinu dana smanjuje za 40 odsto rizik od ponovne pojave bolesti i smrtnog ishoda, dok je gotovo 92 odsto obolelih živo i bez bolesti četiri godine nakon operacije. Svi ovi podaci ukazuju na potrebu da standardna terapija raka bubrega koja je dostupna u svetu i Evropi bude dostupna i našim pacijentima, kako u adjuvantnom lečenju, tako i kod metastatske bolesti“, navela je ona.

Matković naglašava da ne smemo da zaboravimo ni oko 20 odsto pacijenata sa nesvetloćelijskim histološkim podtipom karcinoma bubrega, kojima bi trebalo omogućiti preporučenu ciljanu terapiju u okviru indikacija RFZO – oni tek poslednje tri godine imaju mogućnost lečenja jednim lekom iz ove grupe, i to „off label“, dok ranije nisu imali terapijske opcije.

Slavenki Raičević je sasvim slučajno otkriven karcinom bubrega. Zbog jednog zdravstvenog problema otišla je kod lekara, kada je na magnetnoj rezonanci otkrivena metastaza na mozgu.

„Nije se znalo odakle je metastaza, pa sam prošla dodatna ispitivanja. Tada se ispostavilo da je moj levi bubreg potpuno zahvaćen karcinomom. Operisana sam, a potom sam nastavila lečenje na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije. Prvu terapiju sam veoma teško podnosila. Bila sam iscrpljena, teško sam hodala, a u jednom trenutku sam kod doktorke Matković došla u kolicima. Tada mi je predloženo da pređem na imunoterapiju. Već posle prve imunoterapije počela sam potpuno drugačije da se osećam. Vratila mi se snaga, počela sam samostalno da hodam i da se brinem o sebi. Posle nekoliko ciklusa moj život se potpuno promenio, ponovo sam mogla da izlazim, idem u šetnju, na kafu, u bioskop i da putujem“, ispričala je Slavenka.

Ona je istakla da danas živi kao da joj ta bolest nikada nije bila dijagnostikovana.

Prema njenim rečima, imunoterapija joj je zaista promenila život i srećna je što je uspela da je dobije.

„Zato želim da takva terapija bude dostupna svakome kome može da pomogne, da ljudi dobiju terapiju koja zaista može da im promeni život“, navela je Slavenka.

Izvor: Agencija Tanjug