Moždani udar ne čeka: Prepoznajte simptome i reagujte odmah

Moždani udar može da se dogodi iznenada, bez prethodne najave. Osoba koja je do tada normalno funkcionisala u jednom trenutku može da dobije poremećaj govora, slabost ruke ili noge, ili da joj se iskrivi lice.

„Dešava se sve vrlo brzo. Najčešće nemate nikakve najave takvog događaja“, kaže potpukovnik dr Viktor Pasovski.

Moždani udar je drugi vodeći uzrok smrtnosti u svetu i jedan od najvećih uzroka invaliditeta. Iako je zahvaljujući napretku medicine smrtnost smanjena, posledice bolesti mogu biti dugotrajne i zahtevati uključivanje cele porodice u brigu o pacijentu.

FAST – četiri slova koja mogu biti presudna

Simptome moždanog udara treba prepoznati što ranije. Dr Pasovski objašnjava jednostavan FAST princip.

F – lice: jedna strana lica može biti spuštena ili iskrivljena.

A – ruka: zamolite osobu da podigne obe ruke. Ako jedna ruka pada ili osoba ne može da je podigne, to može biti znak moždanog udara.

S – govor: govor može biti otežan ili nerazumljiv, osoba može imati problem da pronađe reči ili da razume ono što joj se govori.

T – vreme: čim se pojave simptomi, treba odmah pozvati Hitnu pomoć i zapamtiti kada su tegobe počele.

„Vreme je ključno za ovu bolest“, naglašava dr Pasovski.

Ne davati vodu, hranu ni aspirin

Kod sumnje na moždani udar ne treba pokušavati samostalno lečenje.

Pacijentu ne treba davati vodu, hranu, aspirin ili druge lekove na svoju ruku. Poremećaj gutanja može biti jedan od simptoma moždanog udara, pa davanje hrane ili tečnosti može dodatno ugroziti pacijenta.

Najvažnije je pozvati Hitnu pomoć, navesti simptome i, ako je moguće, vreme njihovog nastanka.

Važno je i zato što se tek nakon pregleda i odgovarajuće dijagnostike može utvrditi o kojoj vrsti moždanog udara je reč.

Dve vrste moždanog udara, potpuno različito lečenje

Kod oko 85 odsto moždanih udara dolazi do zapušenja krvnog suda ugruškom – tada govorimo o ishemijskom moždanom udaru. U drugim slučajevima krvni sud puca i dolazi do krvarenja u mozgu ili oko njega.

Razlikovanje ova dva mehanizma je veoma važno jer je njihovo lečenje potpuno različito.

Kod određenih pacijenata sa ishemijskim moždanim udarom može se primeniti trombolitička terapija, odnosno lekovi koji razgrađuju ugrušak i omogućavaju ponovno uspostavljanje cirkulacije.

Za pacijente kod kojih je krvni sud zapušen velikim trombom postoji i mogućnost trombektomije – endovaskularne procedure kojom se kroz krvni sud dolazi do tromba i pokušava njegovo uklanjanje.

„Znači, imamo terapiju koja se po standardu daje kada pacijent stigne u odgovarajućem vremenskom prozoru i ukoliko je kandidat za takvu terapiju. Ukoliko ne može da je dobije ili ukoliko terapija nije imala efekta, onda se radi trombektomija“, objašnjava dr Pasovski.

Visok pritisak često ne daje simptome

Moždani udar može da se dogodi i osobi koja sebe smatra potpuno zdravom. Jedan od razloga jeste to što najvažniji faktori rizika često dugo ne daju simptome.

Na prvom mestu je povišen krvni pritisak.

„Nelečena hipertenzija, nelečeni povišeni krvni pritisak, treba ozbiljno da se shvati“, upozorava dr Pasovski.

Rizik dodatno povećavaju pušenje, dijabetes, povišen holesterol, fizička neaktivnost i druge nezdrave životne navike. Poseban problem je što se faktori rizika često udružuju i tada njihov štetni efekat može biti još veći.

Zato su preventivni pregledi veoma važni – kontrola krvnog pritiska, laboratorijskih parametara i drugih pokazatelja zdravlja može pomoći da se rizik prepozna na vreme.

Prevencija je najbolja zaštita

Dr Pasovski posebno ističe da se značajan broj moždanih udara može sprečiti kontrolom faktora rizika i zdravijim životnim navikama.

Njegova poruka je jednostavna: vodite računa o krvnom pritisku, ne pušite, krećite se i vodite računa o ishrani.

„Krećite se ljudi, krećite se do nivoa kako kome odgovara“, poručuje dr Pasovski, uz savet da i osobe koje zbog posla dugo sede treba da ustanu, prošetaju i naprave pauzu od sedenja.

Važna je i pravilna ishrana i redovni obroci.

fotoTV Palma Plus