U Beogradu otvoren dvodnevni skup posvećen iskustvima sa Ekspo izložbi

Fokus je na dugoročnom nasleđu izložbi koji ostaje gradu i lokalnim zajednicama na čiji razvoj utiče kao i formiranju novih vrednosti za buduće generacije, ali i na razmeni znanja i iskustava vodećih eksperata sa prethodnih svetskih izložbi u Dubaiju i Osaki radi uspešne realizacije predstojećeg Ekspa.

Unikatnim digitalnim platformama na Ekspu 2027 biće omogućeno zemljama učesnicama kokreacija sopstvenih program kao i nominovanje zajedničkih projekata, jačajući na taj načim međunarodnu saradnju.

Zaostavština u vidu spomenika i urbanih celina svetske izložbe prikazan je kroz primer Pariza, domaćina sedam manifestacija između 1855. i 1937. godine, gde Ajfelov toranj predstavlja najpostojaniji argument koliko grad može biti oblikovan ovakvim događajima. Svetske izložbe nisu bile jednostavno mesto prikazivanja novih tehnologija već su uvek bile nosioci novih ideja koje su promenile čovečanstvo—Fonograf Tomasa Edisona na Sajmu u Parizu 1889, sistem uzimanja otiska prstiju na izložbi u Sent Luisu 1904, Brajeva azbuka, ideja američkog predsednika Frenklin Ruzvelt da angažuje dizajnere na izradi prvog federalnog zakona o autoputevima.

Profesorka istorije arhitekture na Univerzitetu Arizona i suosnivačica Instituta za proučavanje međunarodnih izložbi Lisa Šrenk ističe da je još 2015. godine, tokom prvih razgovora o povratku Ekspa u SAD, organizatorima iz Minesote prenela ključnu poruku: vizija mora biti usmerena na dugoročno nasleđe.

„Morate posmatrati ove događaje kao vakum koji usisava budući razvoj u sadašnjost. Morate razmisliti o tome kako da iskoristite ove događaje na duže staze. Mislim da danas vidimo organizatore i događaje poput ovog, koji zaista razumeju važnost toga“, rekla je Šrenk.

Kako kaže, teži da dobije uvid u prednosti izložbi, jer one omogućavaju presek dešavanja u arhitekturi, urbanizmu, tehnologiji i politici, ali i važan korak ka tome i ka stvaranju Ekspo izložbi u godinama koje dolaze.

Izvor: Agencija Tanjug