Nadutost nije uvek bezazlena: Može biti prvi signal ozbiljnog oboljenja
Nadutost, gasovi i zatvor često se pripisuju nepravilnoj ishrani, stresu ili ubrzanom načinu života.
Ipak, ukoliko se tegobe ponavljaju ili dugo traju, mogu ukazivati na poremećaje varenja, infekciju helikobakterijom, ali i ozbiljnija oboljenja digestivnog sistema. O tome kada je vreme za pregled i koje simptome ne treba zanemarivati u emisiji „Hipokrat“ govorio je pukovnik prim. dr sci. med. Saša Perić, gastroenterolog Vojnomedicinske akademije.
Nadutost je jedan od čestih razloga zbog kojih se pacijenti obraćaju lekaru. Može se javiti nakon obilnog obroka ili konzumiranja određenih namirnica, ali i biti prvi znak da postoji problem u organima za varenje.
Prema rečima dr Perića, važno je pratiti kada se nadutost javlja, koliko traje i da li je praćena drugim simptomima, poput podrigivanja, krčenja creva ili otežanog pražnjenja stolice.
„Pacijenti treba da obrate pažnju da li se nadutost javlja pre ili nakon obroka, da li je izazivaju određene namirnice i da li je povezana sa drugim tegobama. Nije važno samo to što je stomak nadut, već i koliko često se to dešava“, ističe dr Perić.
Kada se stomak nadima čak i posle čaše vode?
Jedan od mogućih uzroka nadutosti je infekcija bakterijom Helicobacter pylori. Ona može izazvati različite tegobe, od nelagodnosti i nadutosti do upale sluznice želuca i čira.
„Ukoliko se pacijent oseća naduto čak i nakon male količine hrane ili čaše vode, jedan od mogućih uzroka može biti helikobakterija“, objašnjava dr Perić.
Dijagnostikovanje ove infekcije ne mora da podrazumeva invazivne preglede. Prisustvo bakterije može se utvrditi i neinvazivnim testiranjem antigena iz uzorka stolice.
Ukoliko se infekcija potvrdi, lekar određuje odgovarajuću kombinaciju lekova i antibiotika, u skladu sa zdravstvenim stanjem pacijenta. Nakon završene terapije neophodno je kontrolno testiranje kako bi se potvrdilo da je bakterija uspešno iskorenjena.
Dijagnostikovanje ove infekcije ne mora da podrazumeva invazivne preglede. Prisustvo bakterije može se utvrditi i neinvazivnim testiranjem antigena iz uzorka stolice.
Ukoliko se infekcija potvrdi, lekar određuje odgovarajuću kombinaciju lekova i antibiotika, u skladu sa zdravstvenim stanjem pacijenta. Nakon završene terapije neophodno je kontrolno testiranje kako bi se potvrdilo da je bakterija uspešno iskorenjena.
„Ljudi često jedu brzo, u velikim zalogajima i pritom gutaju velike količine vazduha. Zato je važno jesti polako, dobro žvakati hranu i izbegavati prevelike obroke“, savetuje dr Perić.
Stres i nepravilan raspored obroka takođe mogu doprineti pojavi ovih tegoba.
Zatvor može ukazivati na ozbiljniji problem
Zatvor je čest problem savremenog načina života, a među njegovim uzrocima su nedovoljan unos tečnosti, siromašna ishrana vlaknima, nedostatak fizičke aktivnosti i pojedini lekovi.
Kada organizmu nedostaje tečnost, stolica postaje tvrđa i teže prolazi kroz creva. To može dovesti do naprezanja, bolova, pa čak i krvarenja prilikom pražnjenja.
„Svaki naglo nastali zatvor ili zatvor koji dugo traje razlog je za javljanje lekaru. Ne treba samostalno primenjivati sredstva za pražnjenje, a da se prethodno ne utvrdi uzrok problema“, upozorava dr Perić.
Posebno je važno isključiti postojanje mehaničkih prepreka u crevima, zapaljenskih procesa i drugih oboljenja. Ukoliko je zatvor povezan sa terapijom koju pacijent koristi, lekar može proceniti da li je potrebna njena korekcija.
Redovniji obroci, dovoljan unos tečnosti, odgovarajuća količina vlakana i fizička aktivnost predstavljaju važne korake u regulisanju pražnjenja.
Ne zanemarujte signale koje vam šalje organizam
Nadutost, gasovi i zatvor često se javljaju zajedno, ali njihovo dugotrajno prisustvo ne treba pripisivati isključivo hrani ili stresu. Posebnu pažnju zahtevaju tegobe koje se ponavljaju, menjaju intenzitet ili su praćene bolovima, otežanim pražnjenjem i krvarenjem.
Gastroenterološki pregled i odgovarajuća dijagnostika omogućavaju utvrđivanje pravog uzroka i izbor adekvatnog lečenja. Gastroskopija i kolonoskopija imaju važnu ulogu u dijagnostici kada za njima postoji medicinska indikacija.
Nadutost nije uvek bezazlena. Ponekad je upravo ona prvi signal da nešto nije u redu sa organima za varenje, zbog čega uporne i ponavljajuće tegobe ne treba zanemarivati.
