DODIK NE SUDI SE MENI VEĆ REPUBLICI SRPSKOJ
Izabrani predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da proces koji se vodi protiv njega nije pravni proces već politička predstava i brutalna zloupotreba pravosuđa sa ciljem da se, kako je naveo, predsednik Republike Srpske diskredituje, zastraši i, ako je moguće, eliminiše.
Dodik je istakao da mu je sudio sistem u kojem je pravosuđe postalo oruđe politike i da je, kada je kročio u zgradu Suda BiH, podignutu na mestu gde je bio logor za sarajevske Srbe, znao da to nije sudski proces, već osveta. “Znao sam da to nije moje suđenje, to je suđenje Republici Srpskoj. Mene su izabrali, jer u sudnicu nisu mogli da stave milion Srba.
Žena koja mi je sudila nije sudija, ona je bila egzekutor. Osnov odmazde nisu bili paragrafi, već mržnja“, naveo je Dodik u autorskom tekstu za današnju “Politiku“. Dodao je da su pred njim sedeli tužioci i sudije koji su svi do jednog bili Bošnjaci što, kako je ocenio, u zemlji sa tri konstitutivna naroda ne može biti slučajno i da iza njihovih presuda nije stajao zakon, već ideologija.
Dodik je uveren da sudija Sena Uzunović, koja je vodila proces, nije bila nasumično izabrana i da njen profesionalni put pokazuje kontinuitet jednog mentaliteta – onog koji nije izašao iz rata. Ukazao je da je Uzunović 1993. godine imenovana za sudiju Okružnog vojnog suda u Mostaru, Odeljenje Konjic, a da je u istom tom gradu 1992. godine živela porodica Golubović, otac i majka, oboje nastavnici, i njihova dva sina, Petar i Pavle. Dodik je naveo da je ta porodica verovala da nema čega da se plaši, jer su odškolovali generacije dece, i srpske i bošnjačke, i da su ostali u svom domu verujući da ljudskost nije nestala. “Ali jednog dana došli su po njih. Streljani su – cela porodica. Pavle je imao samo sedam godina.
Čudo sudbine htelo je da jedan dečak iz porodice Golubović preživi prvo streljanje, ranjen, ali živ. Kad je pokušao da potraži pomoć, policija ga je vratila onima koji su pucali, uz reči: „Niste obavili posao do kraja“, naveo je Dodik. Dodao je da je Sena Uzunović tada bila sudija, da je znala za taj zločin i za mnoge druge, ali da nikad ništa nije učinila i da nikad nije podigla glas za pravdu ubijenih, za dete koje je streljano dva puta. “U isto vreme ja sam spasavao porodice Bošnjaka i Hrvata iz Gradiške, što je opšte poznata stvar. I ta žena danas sudi meni – predsedniku Republike Srpske, a po pravu, pravdi i moralu trebalo bi ja da sudim njoj. Srpska je i nastala da se takve stvari više nikada ne bi ponovile srpskom narodu i njegovoj deci. Nije teško razumeti simboliku. Njoj nije bilo suđeno da sudi prema pravdi i pravu već da presudi Republici Srpskoj“, naveo je Dodik.
Dodik je istakao da je Republika Srpska nastala na žrtvi svog naroda i na odbrani prava da odlučuje sam o sebi. “Naši ljudi su ginuli ne da bi nekom pretili, već da bi njihova deca živela slobodno i mirno. Iz te žrtve rođene su naše institucije. I zato, kad sam se našao u situaciji da pred sudom branim Ustav i zakone zemlje čiji sam predsednik, nisam imao dilemu – moje mesto je tamo gde se Republika brani, bez obzira na cenu“, naglasio je Dodik. Naveo je da ono što su njemu pokušali da sude nije bio pravni proces i da su slični scenariji viđeni i u SAD gde su, kako kaže, pokušali da sruše Donalda Trampa političkim optužnicama, da su u Francuskoj progonili Marin Le Pen, kao i da su viđeni i u Rumuniji i Mađarskoj. “Svuda gde se neko drzne da ne hoda po liniji koju je iscrtala globalna administracija moći. Moj slučaj je bio samo lokalna verzija tog obrasca. Na optuženičku klupu nisu me doveli zakoni, već namera da se Srpskoj pošalje poruka: možete imati institucije, ali ćemo vam mi u Sarajevu, uz blagoslov zapadnih mentora, odlučivati o tome šta one znače“, zaključio je Dodik.
