MRDIĆ: Predao pet predloga pravosudnih zakona u skupštinsku proceduru
Predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Uglješa Mrdić predao je u skupštinsku proceduru predloge pet pravosudnih zakona koji se odnose na izmene postojećih zakonskih rešenja kojima se reguliše organizacija i nadležnost sudova, tužilaštava i Visokog saveta tužilaštva, a čiji je cilj, kako je istakao, bolja organizacija rada sudstva i tužilaštva.
Pet predloga o kojima je reč su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu i Predlog zakona o izmeni Zakona o sudijama.
Mrdić očekuje da se već tokom januara ovi predlozi pojave na dnevnom redu naredne Skupštine:
„Kao što znamo, deo tužilaštva i deo sudstva se otuđio i oteo od države Srbije. Ovi zakoni treba da vrate pravu samostalnost tužilaštvu i pravu nezavisnost sudstvu i da imamo bolju organizaciju rada i sudstva i tužilaštva“, istakao je Mrdić.
Na prvoj narednoj sednici Narodne skupštine ovi zakoni će se pojaviti zajedno sa Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu o odbijanju godišnjih Izveštaja o radu za 2020, 2021, 2022, 2023 i 2024. godinu, koje, u skladu sa Ustavom i Zakonom o javnom tužilaštvu, podnosi vrhovni javni tužilac Narodnoj skupštini.
„Kako je vrhovni javni tužilac Zagorka Dolovac pokazala nepoštovanje prema Narodnoj skupštini, koja ju je birala, narodnim poslanicima i građanima koji su birali, nedolaskom na sednicu Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, jedva čekam da čujem mišljenje ostalih narodnih poslanika o njenom radu. Očekujem da Narodna skupština usvoji Izveštaj Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu o odbijanju godišnjih Izveštaja o radu za 2020, 2021, 2022, 2023 i 2024. godinu čime počinje procedura za razrešenje vrhovnog javnog tužioca Zagorke Dolovac“, naveo je Mrdić.
Po prekidu štrajka glađu, navodi Mrdić, pri prvom javnom nastupu najavio je da će u narednom periodu na sednicama Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu s kolegama raspravljati o izveštaju o radu Vrhovnog tužioca i Vrhovnog tužilaštva, što su i uradili i jednoglasno izglasali neusvajanje izveštaja i najavili da će se u skupštinskoj proceduri naći set pravosudnih zakona.
„Izmene i dopune zakona su urađene na osnovu iskustva u funkcionisanju pravosuđa, pre svega tužilaštva, posle ustavnih promena koje je, kako po statistici, tako i suštinski, period sa slabijim rezultatima u borbi protiv kriminala i korupcije u odnosu na vreme pre promena Ustava“, dodao je Mrdić.
Ocenio je da su ove promene dovele do politizacije tužilaštva čiji se rukovodioci ponašaju kao lideri političkih stranaka, a ne kao tužioci, čemu dodatno doprinose uticaju stranih centara moći na sam rad tužilaštva koji ne samo da su porasli već se „institucionizovali“ zbog čega Dolovac i Mladen Nenadić, kako je rekao, više ne kriju da odluke donose u konsultaciji sa centrima moći van Srbije
„Pod njihovim rukovodstvom, tužilaštvo je postalo ne organ države i pravosuđa, već oruđe za rušenje legalno izabranog predsednika Republike Srbije i Vlade“, dodao je Mrdić. Naveo je takođe da se rešenja koja predlaže primenjuju u većini zemalja Evropske unije.
Izvor: Agencija Tanjug
