BOGOJAVLJENJE: Dan kada se nebo otvara

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Bogojavljenje, u spomen na događaj kada je Sveti Jovan krstio Isusa Hrista u reci Jordanu i objavljivanje Bogočoveka. Ovim blagdanom završava se period takozvanih nekrštenih dana. Ovaj praznik naziva se još i Vodokršće, po bogojavljenskoj vodici, koja se tog dana osvećuje u hramovima i deli narodu, jer se veruje da ima čudotvornu moć.

DUHOVNA PORUKA

Bogojavljenska vodica, koja u pravoslavlju predstavlja znak novog života i prelaska iz starog u novo, čuva se do narednog praznika, kao svetinja koja „čisti“, ali se koristi i kao lek protiv mnogih boljki. Veruje se da bogojavljenska voda ne gubi svoju svežinu i blagoslov sve do narednog praznika. Osvećenje vode na Bogojavljenje nosi i duboku duhovnu poruku. Kao izvor života, ona tog dana postaje znak Božijeg blagoslova.

PREDSKAZANJA

Postoji i verovanje da vreme na Bogojavljenje predskazuje kakva će biti godina. Ukoliko je veliki mraz, veruje se da će godina biti rodna, ako je vedro, leto će biti sušno, a ako pada kiša, biće poplava. Zavisno od vetra, koji je tog dana najjači, cenilo se i kakvo vreme dolazi. Ukoliko duva severac, goidina će biti zdrava, a ako duva jug, godina će biti rodna i bolešljiva.

ČASNI KRST

Jedan od najupečatljivijih običaja vezanih za Bogojavljenje je plivanje za Časni krst. Hrabri plivači ulaze u ledene reke i jezera, ali ne da bi dokazali snagu tela, već odlučnost duha. Ovaj običaj je i simbol ulaska u nepoznato, poverenja u Boga, spremnosti da se čovek odrekne straha, kao i spremnosti na žrtvu i verovanje da se kroz iskušenje dolazi do svetlosti. Krst koji se traži u vodi nije nagrada, već zavet – znak da vera zahteva hrabrost, ali i poniznost. Jer pravi krst se ne nosi u rukama, već u srcu. Bogojavljenje nije samo dan u kalendaru, već prilika da se čovek zapita šta u njemu treba da bude osvećeno, očišćeno i obnovljeno. Nalaženje odgovora na ova pitanja pravi su smisao ovog velikog pravoslavnog praznika.