TRAMP: Niko nije učinio više za NATO od mene, ali Odbor za mir bi mogao da ga zameni

„Da se ​​ja nisam pojavio, sada ne bi bilo NATO-a! Bio bi na smetlištu istorije. Tužno, ali istinito“, napisao je Tramp na svojoj platformi Truth Social.

Tramp je zapretio u subotu uvođenjem carina od 10 odsto od 1. februara na robu iz Velike Britanije, Norveške i šest država EU uključenih u arktičke vojne vežbe na Grenlandu, koje bi se primenjivale dok se ne postigne dogovor o američkoj kupovini Grenlanda. Danska i evropske zemlje koje su uključene u vežbe su članice NATO-a. Danska premijerka Mete Frederiksen rekla je da bi intervencija Sjedinjenih Američkih Država za preuzimanje Grenlanda značila kraj NATO-a.

Tramp je na početne tarife od 10 odsto, zapretio da će uvesti carine od 200 odsto na francuska vina i šampanjac posle vesti da predsednik zemlje, Emanuel Makron, nije voljan da se pridruži njegovom takozvanom Odboru mira.

Takođe je izjavio da bi novoformirani „neverovatni“ Odbor za mir, koji je pokrenula njegova administracija, „mogao“ da zameni Ujedinjene nacije, koje je kritikovao zbog, kako je naveo, nedovoljne efikasnosti u okončanju ratova.

„Ujedinjene nacije jednostavno nisu bile od velike pomoći. Veliki sam zagovornik potencijala UN, ali one nikada nisu ispunile taj potencijal“, rekao je Tramp na brifingu povodom prve godišnjice od početka svog drugog mandata u Beloj kući, prenosi CBS News.

Tramp je naveo da je UN trebalo da reše svaki od ratova koje je on rešio, dodajući da im se u tim procesima nikada nije obraćao, navodi CNN.

„Voleo bih da Ujedinjene nacije mogu da urade više. Voleo bih da nam nije potreban Odbor za mir. Ujedinjene nacije mi nikada nisu pomogle ni u jednom ratu. Mislim, pretpostavljam da ih ne krivim. Nisam ih pozvao da pomognu“, rekao je Tramp, piše Njujork post.

Odbor, zamišljen kao telo pod Trampovim vođstvom za nadzor obnove Gaze, prvobitno bi se bavio sukobom u Gazi, sa namerom da se kasnije proširi na druge konflikte. Članstvo bi trajalo, kako saznaje Rojters, tri gopdine od stupanja statuta na snagu i može biti produženo odlukom američkog predsednika, dok trogodišnje ograničenje ne važi za države koje u prvoj godini uplate više od milijardu dolara.

Problem nastaje kod odredbenih povelja koje daju Trampu konačnu odlučujuću moć i mesto doživotnog predsednika, što između ostalog pokreće pitanja i gde bi išla uplata za članstvo. Prema izvorima Blumberga, oko 60 zemalja, uključujući i nekoliko evropskih, pozvano je da se pridruži odboru, a želja Trampa je da povelja i mandat komiteta budu potpisani u Davosu u četvrtak.

Na pitanje novinara da li bi raspad NATO bio cena koju je spreman da plati za Grenland, Tramp je, prenosi Skaj Njuz, odgovorio da će se pronaći rešenje kojim bi Alijansa bila zadovoljna. Takođe je izjavio da bi mogao da pribegne i drugim merama kako bi ostvario konrolu nad tim ostrvom, iako carine ostaju njegov primarni alat.

„Moraćemo da koristimo nešto drugo. Pogledaćemo reč ‘licenca’, razmotrićemo i druge opcije“, rekao je Tramp na brifingu povodom prve godišnjice od početka svog drugog mandata u Beloj kući, dodajući da je „ono što sada radimo najbolje, najjače, najbrže i najmanje komplikovano“, prenosi CNN.

Tramp je izjavio da će svet „saznati“ koliko je daleko spreman da ide u vezi sa Grenlandom, ali pritom izbegao direktan odgovor na pitanje koliko je daleko spreman da ide da bi pribavio ostrvu u okviru Kraljevine Danske rekavši samo- „videćete“, bez odbacivanja mogućnosti korišćenja različitih instrumenata, uključujući i potencijalnu vojnu silu za zauzimanje ostrva, ističe CBS News.