GLAMOČIĆ: Hrana je strateško pitanje i država mora da jača sopstvenu proizvodnju
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede prof. dr Dragan Glamočić svečano je otvorio 60. Savetovanje agronoma i poljoprivrednika Srbije i 6. Savetovanje agronoma Srbije i Republike Srpske, koje se tradicionalno održava na Zlatiboru u organizaciji Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.
Otvarajući skup, ministar Glamočić je istakao da se ove godine savetovanje održava u trenutku kada su „pitanja biološkog suvereniteta i prehrambene sigurnosti izrazito aktuelna” i naglasio da su to „konkretna pitanja o tome ko kontroliše seme, genetičke resurse i proizvodnju hrane, koliko je sistem zavisan od uvoza i da li je otporan na klimatske rizike“. Kako se navodi u saopštenju, u obraćanju je najavio usvajanje nove Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja 2025–2034, koja postavlja jasne smernice za stabilizaciju stočarstva, jačanje domaćeg semenarstva, smanjenje uvozne zavisnosti, ulaganje u adaptaciju na klimatske promene, digitalizaciju i podršku preradi kao put ka većoj dodatoj vrednosti.
„Naš cilj nije fraza o razvoju, već veća domaća proizvodnja, manji uvoz i stabilniji prihodi“, poručio je ministar.
Prisutnima se zatim obratila dr Dragana Latković, direktorka Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, naglasivši da Savetovanje nosi dugu tradiciju i odgovornost.
„Kada pogledate u srpsku brazdu, u njoj kuca srce Instituta za ratarstvo i povrtarstvo“, poručila je Latković, podsećajući da Institut ove godine obeležava 88 godina postojanja i da se njegov naučni rad prepoznaje u praktičnom napretku proizvodnje.
Ona je podvukla da se poljoprivreda menja pod uticajem klime i tehnologija i istakla da „mašine jesu hardver, ali genetika koju stvaramo – to je softver srpske poljoprivrede“. Kako stroji u sapštenju, Latković je navela da Institut danas oplemenjuje preko 40 biljnih vrsta i razvija tehnologije koje povezuju genetiku, robotizaciju i veštačku inteligenciju sa proizvodnjom na terenu.
Predsednica Upravnog odbora Instituta prof. dr Marijana Dukić Mijatović podsetila je na korene savetovanja i mesto koje je Institut imao u razvoju agronomske prakse u našoj zemlji. Ona je istakla da je upravo iz saradnje sa proizvođačima nastala „zimska škola“, preteča današnjeg savetovanja, koje se tokom šest decenija razvilo u tradicionalno mesto prenosa znanja, iskustava i poverenja između nauke i proizvodnje. Dukić Mijatović je navela da je Institut do sada registrovao više od 1300 sorti i hibrida, od kojih je preko 600 priznato u 26 zemalja sveta, te da je pod novosadskom genetikom danas zasejano oko tri miliona hektara suncokreta širom sveta.
„Ovo savetovanje nije samo stručno okupljanje, već prostor pripreme za izazove koji tek dolaze“, poručila je ona.
Jubilarno Savetovanje na Zlatiboru i ove godine okuplja agronome, poljoprivrednike, istraživače, savetodavce i privredu iz Srbije i Republike Srpske. Zbog svoje uloge u brzom prenosu naučnih rezultata u praksu, Savetovanje je danas jedno od najznačajnijih stručnih skupova u oblasti biljne proizvodnje u regionu.
