ČADEŽ: Nacionalni jezički model za veštačku inteligenciju do Eskpa 2027. godine
Predsednik Privredne komore srbije (PKS) Marko Čadež izjavio je da treba da bude napravljena nacionalna platforma za veštačku inteligenciju, čije srce predstavlja nacionalni srpski jezički model, na kojem se radi u data centru u Kragujevcu.
Čadež je na predstavljanju strategije „Srbija 2030“ i „Srbija 2035“ rekao da nacionalni jezički model veštačke inteligencije srce nacionalne strategije, jer jezički model putem kog veštačka inteligencija razume, generiše jezik, razgovara, analizira, predviđa, piše izveštaje, daje odgovore, predstavlja skup znanja sa našeg područja, naših zakona, naše problematike i kao takav alat koji će imati potpunu primenu u našim okvirima.
Istakao je da se srpski jezički model razvija u data centru u Kragujevcu i istakao da on ne šalje, podatke van granica, da razume srpski zakon, srpsku medicinu, srpsku birokratiju, obim pisma, sve nijanse. Istakao je da je važno priširenje vokabulara za srpski jezik na ovoj platformi.
„Unosimo podatke na srpskom korpusu zakona sudskih pravaca, medicina, arhiva, obrazovnog materijala i svega onoga da doprinesemo da bi ovaj jezik zaista da bi veštačka inteligencija i zaista mogla da se sprovodi kod nas u bilo koji, da li je to privreda ili državna uprava. Šta to znači? To znači da vi sada, u ovom trenutku, u pravom smislu veštačku inteligenciju ne možete u potpunosti da primenite. Kada imamo nacionalni jezički model, a naš zadatak je da ga napravimo do Ekspa 2027. godine, to ćemo moći“, rekao je on.
U pogledu autoindustrije, Čadež navodi da bi to značilo 25 odosto nižih troškova, a za poljoprivredu, kada imate domaći AI treniran na domaćim podacima o usevima i vremenskim prilikama, to je 30 odsto veći prinos, ili predikciji bolesti, zaraznih bolesti, kupovine lekova i tako dalje. Ovaj način primene je put za korišćenje veštačku inteligenciju u budućnosti.
Srpski LLM veštačka inteligencija koja je naša koja radi u Kragujevcu se može zamisliti kao „digitalni autoput koji država gradi da bi privreda mogla da ga koristi“, a benefiti do 2035. godine bi se videli u obliku 50 milijardi dolara u BDP-u.
„Ovo je zaista šansa koju imamo jednom u generaciji i zahvaljujem se predsedniku i vladi Srbije što prepoznaju, ovaj zadatak kao jedan od glavnih zadataka koji nam je potreban“, zaključio je Čadež.
Izvor: Agencija Tanjug
