FESTIVAL “DANI KOMEDIJE”: Negovanje autentičnog smeha

-U Jagodini sam kao kod kuće. Mislim da je ovo moja dvadeseta ili trideseta predstava koja se igra i koja će otvara festival – rekao je za portal TV Palma Plus dramski pisac i scenarista Dušan Kovačević, koji je večeras otvorio 51. festival smeha “Dani komedije” u Jagodini, čiji je pokrovitelj jagodinska lokalna samouprava.

Kako je Kovačeviću pripala čast da festival otvori “Udovica živog čoveka” Zvezdara teatra, po njegovom tekstu i u režiji, on je za naš portal dodao:

-Činjenica je da je ovo festival komedijie, a moje drame su bliske komediji, tako da je ovo nekako moj festival – izjavio je Kovačević.

SMEH O KOME SE RAZMIŠLJA

Selektor 51. festivala “Dani komedije” Aleksandar Saša Milosavljević za naš portal ocenio je da na festivalu “nema jeftinog, zabavljačkog smeha, nema smeha koji je na prvu loptu, ali ima smeha koji je autentičan pozorišni i koji uz taj smeh ostavlja prostor da publika posle predstave oseti tu neku gorčinu koja pripada našem vremenu i da razmisli o onome što je videla i čemu se smejala”.

fotoTV Palma Plus

MATRICA ZA OSTALE FESTIVALE

Umetnički direktor festivala Nebojša Bradić rekao je da “Dani komedije” opstaju “zbog vitalnosti same komedije, da su prevazišli mnoge krize, potvrdili svoju vitalnost i u ovom trenutku sigurno spadaju u vrh naših pozarišnih festivala sa idejom da se svake godine obnavljaju i da dalje rastu”.

– Smeh je uvek potreban, ali, naravno, onaj smeh koji nas drži vitalnim, dobro usmerenim i koji nam omogava da mislimo. Pre tri godine festival je dobio međunarodni koncept koji se potvrdio uspelim. S druge strane, transformacija je i to da je produkcija pozorišta koja se dešava u tekućoj sezoni samo jedan od okvira, a ne i obaveza. Dakle, u tom smislu moguće je da predstave koje su „žive“ i koje se potvrđuju na scenama, nisu iz određenih razloga predstavljene u nekoj od selekcija, koje su predstavljene u Jagodini, i da umetnici koji u njima učestvuju budu na taj način valorizovani. I to, takođe, smatram, važnim – rekao je Bradić za portal TV Palma Plus.

Bradić je dodao da je za festivalske živote u godinama koje su ispred nas bitan kapacitet koji festival ima.

-On je jedinstven po tome što je prvi žanrovski festival, prvi koji se na neki način legitimisao i postavio matricu i za neke druge festivale u regionu. Ako imate “Dane smeha” ili “Dane komedije” i u bivšim jugoslovenskim republikama, a sve je počelo ovde, Jagodina, kao mesto odakle je to krenulo, mora da neguje svoj brend, da ga unapređuje, razvija, da ga čvrsto drži i da sve turbulencije kroz koje prolazimo ne ugroze ono što su nasleđa i generacija radili pre nas – dodao je Bradić za naš portal.

“ZLATNI ĆURAN”

Ovogodišnja prestižna nagrada festivala “Zlatni ćuran” za životno delo dodeljena je dramskom umetniku Branimiru Brstini.

-Hvala vam od srca. I da čuvamo ovaj festival da na njega stignu i oni koji danas studiraju – poručio je Brstina.

fotoTV Palma Plus

DRAMSKI PRIKAZ

Pre zvaničnog otvaranja festivala na platou ispred Kulturnog centra članovi Gradskog pozorišta Jagodina izveli su dramski prikaz „Stiže Jovanča“, a potom je nastupio KUD „Kablovi“.

IZLOŽBA

U okviru pratećeg programa festivala otvorena je i izložba „Danilo Bata Stojković – 90 godina od rođenja“, koju je priredila Jugoslovenska kinoteka, a čija je autorka Irina Kondić.

-Izložba, koja je posvećena jednom od najznačanjijih glumaca našeg filma, pozorišta i televizije, koju čini skoro 80 fotografija, koncipirana je u dva segmenta – jedan prati njegovu umetničku putanju kroz film, pozorište i televiziju, i drugi intimniji, koji nam otkriva Batine privatni trenutke od detinjstva do zreli godina. Možemo viditi Batu sa nepone 3 godine, zatim kao gimnazijalca, sa suprugom Olgom, u mladim danima i u poznim godinama – rekla je autorka izložbe.

fotoTV Palma Plus

Ona je dodala da poseban segment izložbe čine filmski inserti, koje su pripremili stručni saradnici arhiva Jugoslavanske kinoteke, koji predstavljaju izbor najraznovrsnijih i ujedno najznačanjih ostvarenja iz Stojkovićeve karijere.

-Bata je glumac, čija pojava prevazilazi okvire pojedinačnih uloga, iako ga publika često pamti po antologijskim replikama i snažnom komičnom izrazu, njegovi likovi uvek nose složeniju, dublju priču, onu koja ostaje i nakon što se smeh utiša – zaključila je Kondić.