NBS: Održana prezentacija Izveštaja o tranziciji Evropske banke za obnovu i razvoj
U Narodnoj banci Srbije predstavljen je izveštaj o tranziciji Evropske banke za obnovu i razvoj pod nazivom "Hrabri stari svet" (Brave old world) koje se bavi demografskim promenama i njihovim dalekosežnim posledicama, sa posebnim osvrtom na izazove sa kojima se suočavaju ekonomije koje ubrzano stare, tako i one sa relativno mladom populacijom.
Događaj je, tradicionalno, uvodnim obraćanjem otvorila guverner Jorgovanka Tabaković.
U izveštaju su kroz Odeljenje za istraživanje u Evropskoj banci za obnovu i razvoj, prikazani očekivani trendove koje karakteriše niska stopa fertiliteta i njihove ekonomske efekte i moguće politike. Jedan od odgovora jeste uvoz radnika kao i cirkularne migracije, ali obzirom na pad popuilacije, morale da budu u značajnom obimu, doduše to bi bio samo jedan deo mera. Druga opcija je tehnologija koja povećava produktivnost, zatim aktivne politike na tržištu rad i obrazovni sistem.
O aktivnostima Evropske banke za obnovu i razvoj u Srbiji tokom sastanka predstavljen je partnerstvo Evropske banke sa Narodnom bankom Srbije koja je omogućila uvođenje novih finansijskih proizvoda. Imajući u vidu investiranih 10 milijardi evra tokom proteklih 25 godina poslovanja u Srbiji, a samo tokom prethodne tri godine je investirana četvrtina tog iznosa, istaknut je značaj Srbije za EBRD, ne samo za Zapadni Balkan, već i širi region.
O aktuelnim ekonomskim kretanjima u Srbiji konstatovano je da Srbija vodi mudru fiskalnu, kao i opreznu monetarnu politiku, kroz kontrolu inflacija i kroz očuvanu stabilnost kursa dinara prema evru obezbedila izvesnost za poslovanje. Vezano za globalne šokove generalna preporuka su očuvanje makroekonomske discipline, kredibilna monetarna politika, prudentna fiskalna politika, energetska diversifikacija i strukturne reforme kojima se popravlja poslovno okruženje i podiže potencijalni rast.
Govoreći o tim izveštajima istaknuti su demografski trendovi koji utiču na sve ključne segmente ekonomije, tržište rada, privredni rast i dinamiku inflacije, a trendovi su takvi da je sve manji broj radnika u odnosu na ukupnu svetsku populaciju, a fiskalni pritisci po tom osnovu su sve veći.
Kao najznačajnije ekonomske uticaje izdvojena je brojnost radne snage, potencijalni rast bruto domaćeg proizvoda, penzione, socijalne i zdravstvene sisteme, kao i evropsko tržište rada. Takođe su uzete u obzir starosne strukture ragiona i moguća rešenja u vidu ulaganja u tehnologiju veštačke inteligencije, aktivnih politika na tržištu rada kojima se povećavaju stope aktivnosti i participacije, aktivnog uključivanja privatnog sektora, migracija uz adekvatno upravljanje njima, kao i strukturnih reformi. Kao ključni odgovor na demografske promene izdvojeno je ulaganja u rast produktivnosti radi poboljšanja kvaliteta života građana. Srbija se izdvaja kao primer pozitivnog trenda u domenu demografskih kretanja obzirom da u poslednje vreme beleži rast ukupne stope fertiliteta. Srbija sprovodi aktivne mere za unapređenje demografske slike, uključujući uspostavljanje Saveta za porodicu i demografiju, kao i izradu sveobuhvatne Strategije demografskog razvoja.
Predstavljajući program razvoja Srbije za period od 2035. godine, predsednik Vučić upravo politike u cilju jačanja nataliteta izdvojio kao prve i ključne za naš održiv rast i razvoj. Činjenica je da je u odnosu na period pre petnaest godina obezbeđeno znatno povećanje finansijskih izdvajanja za porodice – veća podrška porodicama u vidu roditeljskog dodatka, direktne finansijske podrške i subvencija za rešavanje stambenog pitanja. Kroz mere podrške roditeljstvu, prioritetni zadatak ostaje isti: „stvaranje ambijenta u kojem mladi ljudi prepoznaju svoju budućnost u Srbiji, ostaju u Srbiji i u Srbiji zasnivaju svoje porodice.“
Zaključeno je da demografske promene, kao sporiji proces, imaju kumulativni i duboki značaj što zahteva njihovim strateškim upravljanjem, koji je rezultat delovanja složenih faktora – od ekonomskih i socijalnih do kulturnih i zdravstvenih.
„Iako aktuelni uslovi stavljaju fokus na kraći rok i na mere za njihovo prevazilaženje, upravljanje strukturnim promenama ne sme da bude zaboravljeno. Centralna banka ne može direktno da učestvuje u rešavanju demografskih promena, ali direktno pomaže u kreiranju dobrih monetarnih i finansijskih uslova za dobre odgovore na njih. Očuvanje stabilnosti, ulaganje u ljude i u rast produktivnosti, vera u ljude, vera u čoveka jeste nešto što nas održava u ovo teško vreme, i to je jedinstveni odgovor na demografske i sve druge strukturne promene”, zaključila je guverner Jorgovanka Tabaković.
