Prvi maj obeležava se širom sveta kao Praznik rada
Praznik rada obeležava se 1. maja širom sveta manifestacijama podrške radu, zalaganjem za pravedniji i bolji položaj radnih ljudi, naglašavanjem solidarnosti sa onima čija su prava ugrožena, suprotstavljenjem eksploataciji i nepravdi uopšte.
Osim poziva na poboljšanje uslova rada, Praznik rada je takođe dan kada se podseća na žrtve borbe protiv samovolje kapitala u prošlosti.
Kao Međunarodni praznik rada Prvi maj je usvojen u znak sećanja na 1. maj 1886. godine, kada je u Čikagu, u Sjedinjenim Američkim Državama, više desetina hiljada radnika protestovalo zahtevajući povoljnije i pravednije uslove. Protesti i generalni štrajk na koje je odgovoreno represijom, sadržali su između ostalog i zahtev da se uvede osmočasovno radno vreme, odnosno isticana je parola „tri osmice“ u značenju, osam sati rada, odmora, i slobodnog vremena.
Višednevni protesti te 1886. u Čikagu, započeli su 1. maja, da bi do oštrijih sukoba došlo narednih dana, posebno 4. i 5. maja, kada su se proširili i van grada. Pošto je policija oštro razbijala protestne skupove, odnosno štrajkove, usledili su ozbiljni sukobi na ulicama, uz žrtve, kako među demonstrantima odnosno štrajkačima, tako i među pripadnicima policije. Najmanje šest osoba je ubijeno, a oko 50 ranjeno. Sledila su masovna hapšenja. Više radničkih vođa osuđeno je na smrt, a trojica na višegodišnju robiju. Procenjeno je da je tih dana 1886. u Čikagu, protestovalo oko 40.000 radnika. U znak sećanja na velike manifestacije, i odlučnu borbu, s nizom žrtava, prvih dana maja 1886. u Čikagu, tokom Osnivačkog kongresa Druge internacionale, jula 1889. u Parizu, o 100. godišnjici pada Bastilje, odlučeno je da se 1. maj nadalje obeležava kao Međunarodni praznik rada. Usaglašeno je da će to podrazumevati masovna okupljanja, manifestacije, od demonstracija do prigodnih skupova, kao vid i sećanja i opomene. Zatim je na Drugom kongresu, održanom u Briselu avgusta 1891.
Prvi maj i formalno proglašen za Međunarodni praznik rada. Od samog početaka, zamišljeno je da to bude opšta manifestacija solidarnosti radnika, i drugih obespravljenih, protiv svih vidova eksploatacije.
U Srbiji, Praznik rada, 1. maj, prvi put je obeležen 1893. godine, okupljanjima u Beogradu, da bi svečaniju formu obeležavanje Međunarodnog praznika rada imalo već naredne 1894. kada su proslave organizovane u Beogradu, Šapcu, Negotinu, Kragujevcu, Požarevcu, Obrenovcu, Bajinoj Bašti.
Prvomajska manifestacija u seoskoj sredini u Srbiji prvi put je održana skupom u selu Dubona, kod Mladenovca, 1895. godine. Masovnije manifestacije uslediće od 1903. pošto je osnovan Glavni radnički savez, kao i Srpska socijaldemokratska stranka.
U savremenoj Srbiji, u skladu sa zakonskom regulativom, Međunarodni praznik rada obeležavao se neradno. U svetu kakav je danas, suočenom s nepojmljivim raslojavanjem, sunovratom prava radnika, sveopštom nepravdom, Međunarodni praznik rada ponovo je prilika za odlučnije izraze nezadovoljstva.
Izvor: Agencija Tanjug
