BATUT: U Srbiji u poslednjih deset godina 127 slučajeva hantavirusnih infekcija
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" saopštio je da je 2024. godini prijavljeno 11 obolelih osoba od HGBS, da nije bilo epidemije ove bolesti, a da su lane zabeležena samo dva slučaja HGBS.
Epidemija hantavirusnih infekcija koja se desila na kruzeru u Južnom Atlantiku i u kojoj je za sada obolelo sedam osoba od kojih su tri preminule je izazvala dosta medijske pažnje i dovela do uznemirenja javnosti, a Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ saopštio je da je u proteklih deset godina u Srbiji zabeleženo 127 slučajeva, kao i da se one najčešće ispoljavaju u dva oblika – hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom (HGBS) i hantavirusni plućni sindrom (HPS).
Prema podacima „Batuta“, 2024. godini je prijavljeno 11 obolelih osoba od HGBS i da je registrovan jedan smrtni slučaj, dok epidemijskog javljanja ove bolesti nije bilo. Tokom 2025. godine zabeležena su samo dva slučaja HGBS, bez smrtnih ishoda.
Kako se navodi, hantavirusne infekcije predstavljaju grupu zoonoza izazvanih virusima iz familije Hantaviridae, a prirodni rezervoari ovih virusa su glodari, dok se čovek najčešće inficira inhalacijom aerosola kontaminiranog izlučevinama zaraženih životinja.
„Prenos sa čoveka na čoveka je izuzetno redak i zabeležen je samo kod pojedinih sojeva. Procenjuje se da se širom sveta svake godine dogodi od 10.000 do više od 100.000 infekcija, sa najvećim brojem slučajeva u Aziji i Evropi“, navode iz Batuta. Ističe se da se HGBS pretežno javlja u Evropi i Aziji, a izazivaju je virusi kao što su Hantaan, Dobrava-Beograd i Puumala. Dodaje se da bolest obično počinje naglo, sa visokom temperaturom, glavoboljom, bolovima u leđima i stomaku, kao i opštom slabošću, a kasnije se razvijaju bubrežni i hemoragijski sindrom, dok je smrtnost relativno niska i kreće se od 1 do 15 odsto.
HPS je zastupljen uglavnom u Severnoj i Južnoj Americi, a najčešće je povezan sa Sin Nombre virusom i, za razliku od HGBS, HPS se karakteriše dominantnim zahvatanjem pluća.
„Početni simptomi su nespecifični i podsećaju na grip, ali se brzo razvija respiratorna insuficijencija. HPS ima znatno višu stopu smrtnosti u odnosu na HGBS, često između 30 odsto i 50 odsto“, navodi se u saopštenju. Osnovna razlika između HGPS i HPS je u ciljnom organskom sistemu i u kliničkoj slici. „HGBS primarno pogađa bubrege i karakteriše se poremećajem funkcije bubrega i mogućim krvarenjem, a HPS dominantno zahvata pluća i dovodi do teške respiratorne insuficijencije“.
