Otpornost bakterija na antibiotike rastuća pretnja u Evropi
Otpornost bakterija na antibiotike, koja je u Evropskoj uniji uzrok oko 35.000 smrtnih slučajeva godišnje, postaje se raširenija pojava što podstiče zahteve za sveobuhvatnijim pristupom u rešavanju jednog od najvećih izazova za javno zdravlje, upozoravaju stručnjaci.
Fiona Volš, profesorka na Univerzitetu Mejnut u Irskoj, objasnila je da otpornost na antibiotike nastaje kada mikroorganizmi više ne mogu da se leče lekovima koje inače koristimo za njihovo suzbijanje. Njeno istraživanje fokusirano je na rezistenciju u kontekstu zdravlja ljudi, životinja i životne sredine, prenosi Juronjuz.
Kako upozoravaju naučnici, uticaj antimikrobne rezistencije na zdravlje može da se poredi sa uticajem gripa, tuberkuloze i HIV-a zajedno. Za pacijente zaražene bakterijama otpornim na više vrsta lekova, posledice mogu da budu naročito ozbiljne. Lekari su ponekad primorani da kombinuju nekoliko antibiotika kako bi izlečili infekciju, ali u određenim slučajevima čak ni takve kombinacije ne daju rezultate.
Studija objavljena u časopisu “Lanset” predviđa da bi bakterijska antimikrobna rezistencija mogla direktno da uzrokuje 39 miliona smrtnih slučajeva širom sveta u periodu od 2025. do 2050. godine. Faktori koji doprinose širenju rezistencije su prekomerna upotreba antibiotika kod ljudi, njihova primena kod životinja, loši sanitarni uslovi i zagađenje životne sredine.
Bakterije, kao i genetski materijal koji im omogućava otpornost na antibiotike, mogu da se prenose između ljudi, životinja i životne sredine. Zbog toga istraživači sve češće primenjuju takozvani pristup “Jedno zdravlje” (One Health), polazeći od saznanja da zdravlje ljudi ne može da se odvoji od zdravlja životinja i životne sredine.
“Dobra vest je da postoji mnogo različitih načina za uništavanje bakterija i tih mikroorganizama”, navela je Volšova.
Vakcine mogu da smanje broj infekcija, a time i potrebu za antibioticima. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da bi bolja primena vakcina mogla da smanji globalnu potrošnju antibiotika za 2,5 milijarde doza godišnje. Prema rečima Volšove, bakterije se takođe bore jedne protiv drugih, pa ako u svom telu imamo sopstveni bakterijski sistem koji je zaista zdrav, onda i on može da pomogne u borbi protiv infekcije. Prema njenom mišljenju, rešenje nije samo u razvoju novih antibiotika, iako oni ostaju važni. Istraživači takođe moraju da se usmere na vakcine, prečišćavanje otpadnih voda i načine za poboljšanje zdravlja životinja u celom lancu ishrane.
Izvor: Agencija Tanjug
