Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Svetog proroka Jeremiju
Sin sveštenika Helkija, on je kao i Samuilo unapred izabran i prednaznačen za proročku službu, još pre rođenja svog, po reči samog Gospoda: Pre nego te sazdah u utrobi, znah te; i pre nego izide iz utrobe, posvetih te; za proroka narodima postavih te.
Sveti prorok Jeremija rodio se šest vekova pre Hrista u levitskom gradu Anatotu, u predelima plemena Venijaminova, nedaleko od Jerusalima.
Počeo je da proriče još sa svojih 15 godina 630 godina pre Hrista, jer ga Gospod obdari razumom zrelog čoveka i obrati mu se rečima: Ne govori: dete sam; nego idi kuda te god pošljem, i govori što ti god kažem. Ne boj ih se, jer sam ja s tobom da te izbavljam. Rekavši to, Gospod pruža ruku svoju, dotiče se usta Jeremijinih, i govori mu: Eto, metnuh reči svoje u usta tvoja. Vidi, postavljam te danas nad narodima i carstvima da istrebljuješ i obaraš, i da zatireš i raskopavaš, i da gradiš i da sadiš. (Jer 1, 6-10)
Često je bio u nemilosti vlasti, proganjan i zatvaran, imada uprkos tome što je zbog svojih proročanstava navlačio gnev vlasti, imao je veliko poštovanje onih koji su u njega verovali.
U vreme vladavine cara Sedekije Jeremija je stavio jaram na svoj vrat i išao kroz Jerusalim proričući pad Jerusalima i ropstvo pod Vavilonjanima.
U dolini Totef, pod Jerusalimom, gde su Jevreji prinosili decu na žrtvu svojim idolima, Jeremija je prorekao skoru propast Judejskog carstva što se uskoro i obistinilo. Neki Jevreji su ga primorali da ide sa njima u Misir gde je proživeo četiri godine. Posle toga ga je grupa Jevreja, kojima je prorokovao propast misirskih idola i dolazak Deve sa Mladencem kamenovala do smrti i u Misiru sahranili.
Posle mnogo godina Aleksandar Makedonski je posetio grob proroka Jeremija, posle čega je njegove mošti preneo u Aleksandriju, u mesto zvano Tetrafil. To mesto su Aleksandrijci mnogo poštovali zbog prorokovih svetih moštiju.
Narodna verovanja
U narodnom verovanju smatra se zaštitnikom od zmija otrovnica, pa su se uz ovaj praznik vezivali brojni običaji. Tako se u pojedinim krajevima veruje da danas ne treba češljati kosu kako se tokom leta ne bi „privlačile“ zmije, a pravoslavni vernici ih takođe danas rasteruju kako im ne bi dosađivali tokom toplijih meseci.
Običaj je da neko iz kuće treba da porani, uzme tiganj i lupajući u njega nekoliko puta ponovi:
„Jeremija u polje, a sve zmije u more! Samo jedna ostala, za zlo njeno ostala, oba oka izbola, na dan trna glogova. Na četiri šipova, zlu kob izela“.
Dokle god se čuje lupnjava, zmije neće smeti da priđu.
Takođe postoji verovanje da, ukoliko se na današnji dan radi iglom i koncem, otvaraju britve, ili se po zemlji vuče pertla ili neko končić, time prizivaju zmije tokom cele godine.
