RUSKI DOM: „Dani Ermitaža u Srbiji“

Manifestacija „Dani Ermitaža u Srbiji“ otvorena je na svečanosti u Ruskom domu juče 17. novembra red brojnim zvanicama iz srpskog i ruskog kulturnog, političkog i javnog života. Manifestaciju, koja će trajati do kraja januara, sinoć je otvorio ministar kulture Srbije Nikola Selaković. Selaković je prethodno sa načelnikom departmana za komunikacije kompanije Gasprom njeft Aleksandrom Dibaljem i drugim zvanicama obišao izložbu „Petar Veliki i Srbija“, koji će od danas biti otvorena za javnost u Ruskom domu.

Izložba sadrži veliku maketu jedrenjaka „Orel“ na koju se mogu popeti posetioci, repliku slike cara Petra Velikog, rad Žan Marija Netjea iz Ermitaža, kao i slike admirala Matije Zmajevića, grofa Save Vladislavića Raguzinskog, Mihajla Miloradovića i drugih.

Na manifestaciji posetioce očekuju brojne izložene knjige, oružje, crteži i grafike iz vremena Petra Velikog, propraćene predavanjima naučnih saradnika Ermitraža o rusko-srpskim istorijskim vezama.

Ulaz na „Dane Ermitaža u Srbiji“ je slobodan.

Prilikom otvaranja ministar Selaković istakao je vekovnu povezanost ruskog i srpskog naroda u kojoj „Dani Ermitaža u Srbiji“ čine jedan od najlepših mostova kulturne diplomatije, čija se snaga i smisao potvrđuju samim prisustvom znamenitog muzeja kakav je Ermitaž. Upravo ovakvom vidu saradnje Selaković pridaje pposeban značaj kao najlepšem i najboljem načinu suočimo sa brojnim i promenljivim izazovima našeg doba tim pre što ti izazovi često nasrću na kulturu kroz revizionizam, falsifikovanje, skrnavljenje i uništavanje.

Pored izložbe „Petar Veliki i Srbija“ kroz nekoliko dana biće otvorena „veličanstvena izložba u Narodnom muzeju“, kaže ministar, sa tematikom „devet portreta, devet velikih ruskih Srba i srpskih Rusa, sinova našega naroda, a koji su službovali u Ruskom carstvu“.

„Saradnja Srbije i Rusije kroz kulturu mnogo je više od diplomatije. Ona je zasnovana na duhovnom bratstvu, uzajamnom poštovanju i vezama koje traju vekovima. Ova izložba to još jednom jasno pokazuje i razvija“, naglasio je Selaković.

Tokom vladavine prvog ruskog cara mnogi Srbi su prelazili u Rusiju i stupali u državnu službu. Istorija pamti mnoga srpska imena koji su značajno doprineli razvoju Rusije u veliku svetsku silu. Među njima grof Sava Vladislavič Raguzinski, diplomata, trgovinski predstavnik i glavni savetnik Petra Velikog za spoljnu politiku, zauzima posebno mesto. Čuvenog „Arapina Petra Velikog“ je upravo on doveo iz Istanbula kao dečaka, koji će kasnije postati ne samo carevo kumče već i pradeda Aleksandra Puškina. Na Petrov zahtev, Raguzinski je nabavio mermerne statue iz Italije za carevu Letnju baštu, uključujući i Tauridsku Veneru, remek-delo izloženo u Ermitažu. Savina kuća u Sankt Petersburgu se nalazila na mestu na kome se sada nalaži Zimski dvorac.

Još jedan istaknuti srpski borac Petra Velikog je bio Matija Zmajević, čuveni ruski admiral i brodograditelj, junak u Rusko-švedskog rata i komandanta Flote galija. Njagov sunarodnik, Marko Martinović iz Perasta, je otvorio pomorsku školu u koju je Petar slao na školovanje plemićke sinove. Među careve saradnike ubraja se i knez Mihajlo Miloradović, organizator ustanka protiv Turaka koji je trebao da podrži cara Petra Velikog u Prutskoj bitci, čiji je praunuk Mihajlo Miloradović postao jedan od najistaknutijih ruskih junaka rata protiv Napoleona i general-gubernator Sankt Petersburga. Petar je takođe održao odnose sa Arsenijem Trećim Čarnojevićem, što je ojačalo crkve i manastire Srpske pravoslavne crkve, a kroz njih i narod. Zahvaljujući caru Petru Velikom otvorena prva škola u Srbiji i doneti prvi udžbenici.

Kopredsednik Organizacionog odbora „Dana Ermitaža u Srbiji“, Aleksandar Dibalj, rekao je da su ministru Selakoviću uručene kopije devet portreta istaknutih ruskih državnika i generala srpskog porekla u sedištu Gasproma od čelnika kompanije Alekseja Milera. Portreti će biti izloženi u NMS-u. Dibanj je takođe istakao da su zahvaljujući patrijarhu Porfiriju, odnosno manastirima Srpske pravoslavne crkve i njenim arhivima, dobili značajne eksponate za izložbu koji su govorili o caru Petru Velikom i njegovim srpskim saborcima, „sinovim srpske zemlje koji su postali Rusi“.

Kako je najavljeno, u okviru manifestacije je od 18. novembra izložba filmskih kostima iz ostvarenja „Imperatorke“ u Ruskom domu. „Ruski kovčeg“, „Petar I: poslednji car i prvi imperator“ i „Imperatorke“, istorijski filmovi čija je projekcija priređena uz predavanja stručnjaka muzeja Ermitaž. U Ruskom domu će 20. novembra u 19 sati biti održana srpska premijera filma „Katarina Velika“, u prisustvu reditelja Andreja Kravčuka.

Prve „Dane Ermitaža u Srbiji“ organizovali su 2023. godine muzej Ermitraž i kompanija Gasprom njeft, uz podršku Ministarstva kulture.