JAGODINSKI VAŠAR ČUVAR TRADICIJE: Pantelejski vašar najposećeniji od svih vašara u okolini
Na tradicionalnom Pantelejskom vašaru u Jagodini moglo je da se pronađe gotovo sve – od garderobe i poljoprivrednog alata, preko buradi i furuna, do domaće rakije, ručno pravljenih slatkiša i nezaobilaznog pečenja, a za mnoge posetioce on je mnogo više od kupovine – to je mesto susreta, razgovora i uspomena.
„Vašar je bio – a na vašaru sablje, pištolji, arapski at…“, napisao je Đura Jakšić u pesmi „Otac i sin“. Mnogo toga promenilo se od vremena kada su nastali ovi stihovi, ali je vašar ostao mesto na kojem se može pronaći gotovo sve.
Tako je bilo i na jagodinskom vašaru, gde se nudilo od garderobe i veša, preko buradi, furuna i sadnica, do različitih slatkiša, pečenja, pljeskavica i mekika, koji su zaštitni znak svakog vašara.
Domaća rakija i „domaća radost“
Dragan Trajković iz Ribara nam je u šali rekao da kupcima nudi „domaću radost“, odnosno flaše različitog oblika, napunjene domaćom rakijom ili flaše sa raznim porukama. Interesovanje kupaca je, veli, bilo veliko.
– Prodaja ide fenomenalno. Imamo svoje kupce koji nam se uvek vraćaju. Na to smo mnogo ponosni. Kada vidimo staru mušteriju da ponovo dolazi, znači da naš proizvod vredi – kazao je Trajković za portal TV Palme Plus.
Posebnost ponude njegove porodice su i unikatne flaše, namenjene za različite prilike.
– Radimo ono što drugi nemaju. Imamo flaše za svaku slavu, kao i one s porukama, poput „To je moj kum, živ nam bio sto godina“ ili „Živeli, kume“ – kazao je još Trajković i dodao da se među likerima posebno izdvaja onaj od trnjine, divlje voćke neobičnog, ali veoma prijatnog ukusa.
Burad od hrasta – zanat koji se prenosi generacijama
Zoran Marković iz Paraćina na vašaru je prodavao drvenu burad za čuvanje rakije i vina, izrađenu od hrasta.
Rekao je da interesovanje kupaca bilo veliko, a da je za dobro bure najvažnije da građa bude suva i da ga napravi dobar majstor.
-Pinteraj je naša porodična tradicija. Ja sam četvrta generacija pintera. Ovim poslom najpre se bavio moj pradeda Aranđel, potom deda Svezor, a onda otac Marko – rekao je Marković.
Furune za papriku, roštilji, ražnjevi…
Dušan Marjanović iz Vinorače posetiocima je ponudio kazane za mast, furune za pečenje paprike, roštilje, ražnjeve, sačeve…
-Kod ovakvih proizvoda najvažnije je da budu napravljeni od jačeg i kvalitetnog lima. Interesovanje je veliko, a posebno se traže furune za pečenje paprike, jer se bliži jesen, pa će uskoro da se sprema zimnica – izjavio je Marjanović.
„Ništa bez motike“
Da bi na jagodinskom vašaru prodavao poljoprivredni alat, Radoje Nešović došao je čak iz okoline Prokuplja. Prodavao je ašove, tesle i motike. Iako je poljoprivreda danas u velikoj meri mehanizovana, motika, kaže Nešović, i dalje ima svoje mesto.
– Iako je sada sve mehanizovano, motika je uvek potrebna, pa ju je bolje uvek imati, nego pozajmljivati. Inače, vašar u Jagodini je uvek dobar – kaže Nešović.
Knjige koje čuvaju uspomene
Na vašaru je bilo i onih koji su ponudili nešto sasvim drugačije – knjige i stripove. Mile Miladinović iz Strmostena kod Despotovca, ljubitelj knjiga i stripova, odlučio je da proda deo svoje biblioteke, koju je nekada činilo oko 2.000 knjiga.
-Knjige, međutim, više ne zauzimaju mesto koje su nekada imale u životima ljudi, ali se, ipak, kupuju. Iznenadilo me to što mladi pokazuju interesovanje za stare knjige iz 19. i 20. veka. Nove knjige ih manje zanimaju. Što se tiče pisaca, interesovanja se menjaju, ali se traže i savremene, popularne knjige – rekao je Miladinović za naš portal.
Liciderska srca – slatkiši sa pričom
Na štandovima su bili i šareni, ručno pravljeni slatkiši, raznolike bombone, lizalice, svilene bombone, slatkiši sa susamom, ali i nezamenljive luše i liciderska srca, slatkiši koji se prodaju odvajkada. Liciderska srca danas se farbaju u različite boje, a imaju i razne dodatke i poruke, ali je ogledalce nezaobilazno.
Zanimljivo je, bar kako su nam rekli prodavci, da su se liciderska srca nekada najčešće kupovala devojkama, a danas učiteljicama, bakama, tetkama, komšinicama…
Pečenje i mekike – zaštitni znaci vašara
Naravno, ni ovaj vašar nije mogao da prođe bez pečenja i roštilja.
– Porodično radimo više od 20 godina. I vidim da je, ne računajući Guču i slične manifestacije, vašar u Jagodini jedan od najposećenijih – kazala je Milica Tomić.
Vašar je i mesto susreta
Za mnoge Jagodince i goste, vašar nije samo prilika da nešto kupe. To je mesto gde se ljudi sreću, razgovaraju i prisećaju uspomena.
-Vraćam se sa svete liturgije, održane u crkvi Svete Petke, jer poštujem praznik Svetog Pantelejmona. Rešila sam da prošeta vašarom, da vidim da li ima nečeg zanimljivog. I uvek sretnem nekoga koga dugo nisam videla – navela je Bahrija Idrizi.
I možda upravo u tome i jeste posebnost vašara. Neko dođe zbog rakije, neko zbog alata, neko po slatkiš, knjigu ili bure, a neko samo da prošeta. Ali se gotovo svi vraćaju zbog atmosfere, ljudi i uspomena.
Jagodinski vašar tako, uprkos vremenu koje donosi nove navike i drugačije načine kupovine, i dalje čuva ono najvažnije – duh prijateljskih susreta, kupovine i tradicije.
