DURĐEVDAN – PRAZNIK U SPOMEN NA SVETOG ĐORĐA
Pošto se Đurđevdan ove godine obeležava u sredu, trpeza mora da bude posna.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Đurđevdan, praznik za koji se vezuje puno običaja i magijskih radnji za zaštitu, zdravlje i plodnost. Crkva na ovaj dan obeležava pogubljenje Svetog Georgija, koje se dogodilo 23. aprila 303. godine.
OBIČAJI
Pletenje venaca od bilja, umivanje biljem, kupanje na reci uoči Đurđevdana, kao i kićenje ulaznih vrata i kapija zelenim grančicama najčešći su običaji koji se odnose na ovaj pravoslavni praznik. Običaji su, prema verovanju, donosili berićet i zdravlje.
Venčići se pletu od đurđevka, mlečike i drugog cveća.
Uoči Đurđevdana, domaćica bi u posudu sa vodom dodala prolećno bilje, zdravac, dren i i crveno jaje, čuvarkuću. Potom bi posudu ostavila u bašti da prenoći. Ujutru bi se tom vodom umivali svi članovi porodice.
Nekada se poštovao i običaj kupanja na reci i to pre sunca, a u vodu bi se bacali venčići od raznovrsnog cveća.
Ponegde se još poštuje običaj odlaska u prirodu na “đurđevdanski uranak”.
Stočari veoma poštuju ovaj praznik i tog dana ne teraju stoku na ispašu.
VEROVANJA
Verovalo se da vreme na Đurđevdan predskazuje kakva će da bude godina. Ukoliko je na Đurđevdan vedro, godina će biti plodna, a ako tog dana i sutradan pada kiša, verovalo se da leto biti sušno.
“HAJDUČKI SASTANAK”
U narodu je ostala i izreka „Đurđev danak – hajdučki sastanak, Mitrov danak – hajdučki rastanak“, u znak na negdašnje hajdukovanje. Naime, hajduci su nekada tog dana odlazili od svojih jataka u šumu, a na Mitrovdan su se vraćali jatacima.
Čestice moštiju Svetog Georgija nalaze se u Hramu Svetog Jovana Krstitelja u Končarevu kraj Jagodine.
