MIR BOŽJI, HRISTOS SE RODI!
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Božić, koji je mnogo više od datuma u kalendaru – to je dan kada se vraćamo najvećim vrednostima i tradiciji.
Božić, koji se obeležava 7. januara po Julijanskom kalendaru, jedan je od najradosnijih hrišćanskih praznika. Njegov značaj nije samo u crkvenim obredima i narodnim običajima, već u poruci koju nosi – poruci mira i zajedništva.
Ispunjava ga miris badnjaka, praznične trpeze i toplina porodičnog doma, koja podseća na ono što je najvažnije – zajedništvo.
Praznuje se tri dana. Ukućani ustaju rano, oblače najsvečanije odelo i odlaze u crkvu na božićnu liturgiju. Posle službe vernici primaju naforu i pozdravljaju se tradicionalnim pozdravom „Hristos se rodi!“, a otpozdravljaju s „Vaistinu se rodi!“.
POLOŽAJNIK
Gost koji prvi kroči u dom naziva se položajnik. Dočekuje se sa posebnim poštovanjem. On džara vatru u šporetu i izgovara „Кoliko varnica – toliko parica, koliko varnica – toliko u toru ovaca, koliko varnica – toliko prasadi i jaganjaca, koliko varnica – toliko gusaka i piladi”. Položajnik se za zdravicu nagrađuje prigodnim poklonom.
U savremenim porodicama položajnik je najćešće dete iz bliže familije.
ČESNICA
Na Božić se rano izjutra peče pogača, koja se zove česnica u koju se obavezno stavlja parica. Pre ručka domaćin zapali sveću i kadionicom okadi hranu i ikone. U nekim krajevima običaj je da se pre jela izgovori „Oče naš“. Onda se lomi česnica, svaki član porodice dobija po komad, a najsrećniji član izvuče novčić.
IZMEĐU TRADICIJE I SAVREMENOG ŽIVOTA
Iako savremeni način života unosi novine u obeležavanje svih praznika, pa i Božića, on ostaje dan kada opraštamo onima koji su nas uvredili, kada pomažemo onima kojima je to potrebno i kada se svako od nas podseća da su mir, ljubav i zajedništvo vrednosti koje nikada ne zastarevaju.
