Skupština Srbije usvojila niz zakona

Skupština Srbije usvojila je Zakon o ublažavanju posledica energetske krize i rasta troškova života pojedinim kategorijama stanovništva kroz jednokratnu finansijsku podršku i jednokratnu novčanu naknadu. Poslanici su usvojili i predlog kojim se utvrđuje postojanje naročito opravdanih razloga da ovaj zakon stupi na snagu ranije od 8. dana od dana objavljivanja.

Zakonom o ublažavanju posledica energetske krize i rasta troškova života pojedinim kategorijama stanovništva kroz jednokratnu finansijsku podršku i jednokratnu novčanu naknadu obezbeđuje se pružanje jednokratne finansijske podrške određenim kategorijama stanovništva, kao i jednokratne novčane naknade punoletnim građanima. Jednokratna finansijska podrška biće isplaćena penzionerima i licima koja su ostvarila pravo po osnovu II i III kategorije invalidnosti, odnosno preostale radne sposobnosti u skladu sa Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, roditeljima, odnosno starateljima koji ostvaruju pravo na dečji dodatak, nosiocima prava na novčanu socijalnu pomoć, korisnicima boračkog dodatka, kao i borcima koji ne ostvaruju pravo na borački dodatak.

Jednokratna novčana naknada shodno, odredbama ovog zakona, biće isplaćena onima koji nemaju status nosioca prava u skladu sa Zakonom o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije, a punoletni su i imaju državljanstvo Srbije. Zakonom je propisano da isplata ove dve vrste pomoći počinje u septembru, a kako je najavio prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar finansija Siniša Mali, koji je zakon obrazlagao i branio u Skupštini, isplata jednokratne finansijske podrške počeće 14. septembra, a jednokratna novčana naknada biće isplaćena između 22. i 25. septembra.

Što se tiče jednokratne finansijske podrške, penzionerima čija penzija za avgust iznosi do 31.092,11 dinara isplatiće se po 35.000,00 dinara, onima čija penzija je između 31.092,12 i 56.822,00 dinara biće isplaćeno po 27.500,00 dinara a onima koji primaju više od 56.822,00 dinara po 20.000,00 dinara. Za roditelje dece koja imaju pravo na dečji dodatak jednokratna pomoć iznosi 25.000 dinara po detetu. Toliko će dobiti i nosioci prava na novčanu socijalnu pomoć i korisnici boračkog dodatka, a borci koji nemaju pravo na ovaj dodatak po 10.000 dinara.

Propisano je da ako neko ispunjava kriterijume da se rasporedi u više od jedne kategorije, jednokratna finansijska podrška mu se isplaćuje u visini koja je predviđena za onu kategoriju za koju je iznos jednokratne finansijske podrške najviši. Ako neko ispunjava kriterijume da se rasporedi u više kategorija za koje je iznos jednokratne finansijske podrške isti, raspoređuje se u odgovarajuću kategoriju prema sledećem redosledu: korisnik dečjeg dodatka koji ostvaruje pravo na dečji dodatak za jedno dete, nosilac prava na novčanu socijalnu pomoć, korisnik boračkog dodatka.

Što se tiče jednokratne novčane naknade ona je zapravo naknada koju Republika Srbija odnosno Ministarstvo finansija isplaćuju preko Uprave za trezor, u skladu sa ovim zakonom, primaocu jednokratne novčane naknade i to u iznosu od 6.000 dinara. Prijava za uplatu jednokratne novčane naknade podnosi se od 7. do 21. septembra, elektronski preko portala Uprave za trezor.

Građani koji su stekli besplatne akcije po Zakonu o pravu na besplatne akcije, 6.000 dinara dobijaju po tom osnovu i ne moraju da se prijavljuju za pomoć, a ostali bi trebalo da se prijave u navedenom periodu. Građani koji nisu sigurni da li u evidencji Ministarstva privrede imaju status nosioca prava u skladu sa Zakonom o pravu na besplatne akcije, na portalu Uprave za trezor moći će da provere imaju li taj status ili bi trebalo da se prijave.

Skupština usvojila izmene zakona koji se tiče realizacije projekta Beograd na vodi

Skupština Srbije usvojila je Zakon o izmenama Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“, koji je podnela Vlada Srbije. Poslanici su usvojili predlog da se utvrdi postojanje naročito opravdanih razloga da zakon stupi na snagu ranije od osmog dana od dana objavljivanja.

Usvojeno više zakona iz oblasti finansija i privrede

Narodni poslanici su usvojili Zakon o izmeni i dopuni Zakona o javnom dugu, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o elektronskim otpremnicama, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom fakturisanju, Zakon o izmeni i dopuni Zakona o fiskalizaciji. Skupština je usvojila i Zakon o izmenama Zakona o akcizama, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Zakon o izmeni i dopuni Zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte, Zakon o dopuni Zakona o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda. Narodni poslanici su usvojili i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. Usvojeni su i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o duvanu, Zakon o izmenama i dopuni Zakona o slobodnim zonama. Skupština je usvojila i Zakon o merama za smanjenje troškova postavljanja elektronskih komunikacionih mreža vrlo visokog kapaciteta.

Usvojen set zakona iz oblasti pravosuđa, među njima Zakon o Pravosudnoj akademiji

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su set zakona iz oblasti pravosuđa, među kojima je i Zakon o Pravosudnoj akademiji. Skupština je usvojila i Predlog zakona o izmeni Zakona o sudijama i Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o javnom tužilaštvu. Poslanici su usvojili i Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o javnom beležništvu i Predlog zakona o dopunama Zakona o lobiranju.

Zakon o Pravosudnoj akademiji, kako je navedeno u obrazloženju, uređuje pitanje statusa ove ustanove, njenih organa upravljanja, finansiranja, obuke sudija i nosilaca javnotužilačke funkcije, obuke sudijskih i javnotužilačkih pomoćnika i pripravnika, kao i obuke sudskog i javnotužilačkog osoblja. Definiše se cilj rada Akademije, odnosno pružanje teorijske i praktične obuke koji doprinosi profesionalnom, nezavisnom, samostalnom, nepristrasnom i efikasnom obavljanju sudijske i javnotužilačke funkcije i stručnom i efikasnom obavljanju poslova sudskog i javnotužilačkog osoblja.

Visoki savet sudstva (VSS) i Visoki savet tužilaštva (VST) imaju ulogu stručnog nadzora nad radom Akademije, kroz nadgledanje rada, vrednovanjem kvaliteta rada stručnih organa Akademije, kao i mentora i predavača, na način kojim se ne ugrožava institucionalna samostalnost Akademije.

Delatnost Akademije je taksativno postavljena i predviđa organizovanje i sprovođenje i prethodne i stalne obuke, uključujući i prijemni i završni ispit za prethodnu obuku, ali i prijemni ispit za sudijske i javnotužilačke pripravnike, kao i obuku predavača i mentora. Definisan je i krug poslova koje Akademija fakultativno obavlja, odnosno poslova koji se tiču stručnog usavršavanja advokata i nosilaca pravosudnih profesija, njihovih pripravnika i pomoćnika (javnobeležničkih), što se pretpostavlja zaključivanjem ugovora između Akademije i Advokatske komore Srbije, Komore javnih izvršitelja i Javnobeležničke komore.

Predlog zakona predviđa tri organa Akademije i to Upravni odbor (UO), koji upravlja Akademijom i broji 11 članova, direktora koji je izvršni organ Akademije i Programski savet koji je stručni organ, dok su detaljno regulisana pitanja sastava, nadležnosti, načina rada i naknada za rad sva tri organa. U sastav UO, koji upravlja Akademijom, ulazi pet sudija koje imenuje VSS od kojih se dvoje imenuje na predlog udruženja sudija, četiri javna tužioca koja imenuje VST, od kojih jednog na predlog udruženja tužilaca. Pored njih, dva člana imenuje Vlada, jednog iz reda profesora pravnog fakulteta, odnosno iz reda naučnih savetnika ili naučnih saradnika u oblasti pravnih nauka, a drugog iz reda zaposlenih u Akademiji.

Programske obuke sprovode mentori, koji mogu biti samo sudije i javni tužioci, i predavači kao posebno obučena lica iz reda nosilaca pravosudnih funkcija, ali i drugih profesija. U sastav Ispitne komisije ulaze isključivo sudije i tužioci koje imenuju VSS i VST, dok članovi UO i Programskog saveta ne mogu biti deo Ispitne komisije. Uređeno je ocenjivanje na prijemnom ispitu, ali i pravni lek na ocenu pisanog dela ispita, dok je odlučivanje o žalbi povereno Žalbenoj komisiji u čiji sastav ulaze sudije i javni tužioci koje imenuju pravosudna tela na predlog Upravnog odbora. Posle utvrđivanja rang liste, a pre njenog objavljivanja, Ispitna komisija dostavlja izveštaj o sprovedenom prijemnom ispitu sa utvrđenom rang listom VST i VSS, koji mogu poništiti prijemni ispit, ako odbiju izveštaj uz obrazloženje takve odluke. Protiv takve odluke VST ili VSS kandidat koji je učestvovao na ispitu može pokrenuti upravni spor.

Trajanje obuke zavisi od dužine radnog iskustva kandidata nakon položenog pravosudnog ispita, te ukoliko ima do dve godine radnog iskustva nakon položenog pravosudnog ispita, prethodna obuka za njega traje 24 meseca. Oni korisnici koji posle položenog pravosudnog ispita imaju najmanje dve godine radnog iskustva za njih prethodna obuka traje 12 meseci, dok je prethodna obuka u trajanju od šest meseci rezervisana za korisnike koji posle položenog pravosudnog ispita imaju najmanje četiri godine radnog iskustva, a tri meseca za korisnike koji posle položenog pravosudnog ispita imaju najmanje šest meseci radnog iskustva.

Predlog ovog zakona je razmatrala Venecijanska komisija, koji je u svom mišljenju dali pozitivnu ocenu.

Izvor: Agencija Tanjug