Počela vanredna sednica Skupštine, na dnevnom redu 59 tačaka, prva tačka rebalans

Sednici prisustvuje 148 narodnih poslanika, a predsedava predsednica Skupštine Ana Brnabić. Sednici prisustvuju i prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali, kao i ministri Jelena Žarić Kovačević i Đorđe Milićević.

Na dnevnom redu sednice je i više zakona iz oblasti finansija, kao i Zakon o ublažavanju posledica energetske krize i rasta troškova života pojedinim kategorijama stanovništva kroz jednokratnu finansijsku podršku i jednokratnu novčanu naknadu. Na dnevnom redu je i Predlog zakona o Pravosudnoj akademiji, kao i predlog izmena Zakona o sprečavanju korupcije i predlog izmena Zakona o upisu nepokretnosti.

Pred poslanicima je i predlog za izmenu Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta „Beograd na vodi“, kao i predlog za izmenu Zakona o javnom dugu.

Poslanici će razmatrati i predlog izmena Zakona o javnim medijskim servisima, kao i predloge za izmenu Zakona o crkvama i verskim zajednicama i Zakona o nacionalnom DNK registru, Na dnevnom redu su i predlozi više zakona o zajmovima, kao i izveštaji o radu Agencije za sprečavanje korupcije i Komisije za zaštitu konkurencije.

Sednica je zakazana na zahtev 109 narodnih poslanika.

„Naše su projekcije da će bruto domaći proizvod Srbije na kraju ove godine dostići 95 milijardi evra a da će sledeće godine, posle Ekspa, preći 100 milijardi evra“, rekao je on.

Naveo je da je javni dug pod kontrolom i da neće preći 45 odsto udela u BDP-u do kraja godine. To je, kako je naveo, duplo bolje od proseka evro zone, dok je prosek u svetu 100 odsto.

„U drugom kvartalu imali smo rast BDP-a od 3,6 odsto, projekcija je da ove godine bude 3,3 odsto što je bolje od prvobitno planiranog. Plan nam je da sa ovakvim rastom nastavimo“, istakao je ministar finansija.

Naveo je da će svi prihodi u budžetu ove godine biti ukupno veći za 112,5 milijardi i da su svi prihodi osim akciza veći od planiranih.

Mali je na sednici Skupštine Srbije obrazlažući rebalans budžeta rekao da dva stuba rebalansa predstavljaju – briga o građanima i dalji nastavak ubrzanog ekonomskog rasta i razvoja. „Ministarstvo zdravlja, skoro 30 milijardi dinara više novca. Ministarstvo poljoprivrede, prvi put mislim da imamo 7,3 odsto našeg budžeta usmerenog upravo ka poljoprivredi, nikada više. Kada pogledate socijalu, 25 milijardi dinara više“, rekao je Mali.

On je objasnio da uz rebalans budžeta ide i posebni zakon koji se odnosi na isplatu jednokratne pomoći onima koji su najugroženiji -penzioneri, primaoci socijalne pomoći, dečijieg dodatka, kao i borci i oni koji primaju borački dodatak.

„Mi ćemo svim našim najstarijim sugrađanima, ako usvojite taj zakon, 14. septembra isplatiti – nekima 35.000 dinara, nekima 27.500 dinara, nekima 20.000 dinara, a takođe ćemo sa po 25.000 dinara pomoći onima koji primaju novčanu socijalnu pomoć, onima koji primaju dečiji dodatak, onima koji primaju borački dodatak, i sa po 10.000 dinara svim borcima, kojih ima još negde oko 90.000 u Srbiji. Dakle, ogromna pomoć za sve one kategorije građana za koje smatramo da su ugroženi ovom krizom. To je ogroman novac iz budžeta, ogroman novac iz ušteda koje smo ostvarili i većih prihoda“, rekao je Mali.

Govoreći o najavljenoj jednokratnoj pomoći svim punoletnim građanima u iznosu od 6.000 dinara, naveo je da će se ta isplata desiti u periodu od 22. do 25. septembra.

„Jedan deo tog novca isplaćuje se iz Akcionarskog fonda, svim onim građanima koji imaju pravo na tu isplatu. Inače, zakon je relativno loš, po mom mišljenju, zakon iz 2008. godine, gde pravo na isplatu imaju samo punoletni građani do 31. 12. 2007. godine. Naravno, bilo bi besmisleno da se taj novac isplati samo njima, a da onda imate još milion i dva miliona građana koji nisu primili ništa. Zato smo izdvojili dodatni novac iz budžeta, negde oko 150 miliona evra, kako bismo svim punoletnim građanima obezbedili jednokratnu pomoć od 6.000 dinara. Ta pomoć biće isplaćena u periodu od 22. do 25. septembra“, rekao je Mali.

On je to rekao na sednici Skupštine Srbije, obrazlažući rebalans budžeta, dodajući da je cilj države da ove godine rast ekonomije bude 3,3 odsto i bude u top tri rasta ekonomije u Evropi, a da sledeće godine, zajedno sa Ekspom, Srbija bude broj jedan ekonomija Evrope kada je stopa našeg rasta i razvoja u pitanju.

Podsetio je da će od 1. januara naredne godine minimalna zarada biti podignuta sa 550 na 600 evra.

„Podignuta je minimalna zarada za 9,2 odsto, na 70.470 dinara. Poređenja radi, 2011. godine ta minimalna zarada bila je 15.700 dinara. Evo, sada će biti preko 70.000 dinara, 600 evra. Mi time ispunjavamo i obećanje koje smo dali, a to je da ćemo do kraja naredne godine, a to je deo programa ‘Srbija, skok u budućnost 2027’, imati minimalnu zaradu od 650 evra. Dakle, od 1. januara naredne godine smo već na 600 evra“, rekao je Mali.

Naveo je da država preuzima najveći deo tereta ovog povećanja minimalca na sebe.

„Taj zakon je, takođe, ovde pred vama, porez na dohodak građana, idemo i sa povećanjem od 9,2 odsto, dakle isto procentualno povećanje kao i povećanje minimalne zarade neoporezivog dela dohotka, što je za naše poslodavce veoma važno“, rekao je Mali.

Poslanici o zakonima na dnevnom redu, najviše o rebalansu i Pravosudnoj akademiji

Poslanici Skupštini Srbije raspravljaju o predlozima zakona koji su na dnevnom redu vanredne sednice, a najviše o predlogu rebalansa budžeta i predlogu zakona o Pravosudnoj akademiji.

Rebalansom budžeta je predviđeno više sredstava za vojsku, kao i izdvajanje stredstava koja idu ugroženima, naročito penzionerima, povećana ulaganja za privredu, nastaviće se investicija sredstava u zdravstveni sistem i obezbediti dodatna sredstva za izgradnju Tiršove 2. Nastavlja se investicija u ravnomeran regionalni razvoj, kao i izgradnja Kliničko-bolničkog centra u Novom Pazaru, koji će pružati zdravstvene usluge celom jugozapadnom delu Srbije.

Predlog zakona o Pravosudnoj akademiji ima za cilj da se kroz jedinstvenu instituciju obezbedi ujednačen kvalitet znanja i eliminiše diskrecionalno pravo pri izboru na funkciju.

Izvor: Agencija Tanjug