ZAGORKA ALEKSIĆ: Jedinstvena Srbija za zakonsko ograničenje pristupa društvenim mrežama maloletnicima

Poslanica Jedinstvene Srbije izjavila je da smatra da je važno da se ovoj temi pristupi iz perspektive više sektora i podsetila da su u više država u toku ozbiljne zakonodavne i regulatorne inicijative, kojima se razmatra zabrana ili strogo ograničavanje pristupa društvenim mrežama za maloletna lica. Ona je podsetila da je jedna inicijativa, koju Jedinstvena Srbija podržava, već u proceduri. Reč je o inicijativi Fondacije “Uzmi knjigu”, koja se javno zalaže za ograničavanje pristupa društvenim mrežama mlađim od 15 godina.

POZITIVNI PRIMERI

-Australija, koja je sprovela jednu od najozbiljnijih nacionalnih kampanja u ovoj oblasti, već primenjuje minimalnu starosnu granicu od 16 godina i to od decembra prošle godine, a Indonezija od kraja marta meseca. Кakva su evropske iskustva? Španija je najavila zabranu za mlađe od 16 godina, Grčka zabranu za mlađe od 15 godina od januara 2027. godine, Norveška radi na zakonskom rešenju sa granicom od 15 godina, u Francuskoj je ovaj zakon već usvojen i trebalo bi da stupi na snagu od 1. septembra ove godine, a u Ujedinenom kraljevstvu, takođe, razmatraju mere – rekla je Zagorka Aleksić.

Dodala je da se o ovoj temi ozbiljno govori i u Nemačkoj, da je Vlada Slovenije usvojila okvir za pripremu zakonskog ograničenja upotrebe društvenih mreža za mlađe od 15 godina i da u Austriji i u Rusiji smatraju da je odgovarajuća starosna granica 14 godina, te da se razmatraju slični predlozi i procedure.

RIZICI

Poslanica Jedinstvene Srbije navela je i razloge za ovakve mere, koje, kako je rekla, na prvi pogled nekome mogu delovati strogo, su, pre svega, zdravstveni, razvojni i bezbedonosni.

-Relevantni izvori upozoravaju da se ne može zaključiti da su sadržaji na društvenim mrežama dovoljno bezbedni za decu i adolescente, i da produženo i intenzivno koršćenje može biti povezano sa povećanim rizikom od anksioznosti i depresije, posebno ako se maloletno lice izlaže mrežama u ranom dobu. Takođe, postoje i ozbljina stanovišta da su socijalno poređenje i stalno traženje eksterne potvrde kroz rangiranje na društvenim mrežama, povezani sa lošijom slikom o sebe, naročito kod devojčica, kao i da problematično koršćenje društvenih mreža kod dece i adolescenata raste. Društvene mreže kod mladih često podstiču obrasce i ponašanja koji se mogu okarakterisati kao zavisnički, a informacije koji su im dostupne su vrlo selektivne kroz filtrirano algoritamsko plasiranje sadržaja i tu je prisutna i validacija kroz lajkove, preglede i komentare – navela je Zagorka Aleksić.

ZAŠTITA DECE

Poslanica Jedinstvene Srbije smatra i da u uzrastu u kojem se tek formiraju identitet, samopoštovanje i stabilnost, pre svega, emocionalna, deca i mladi postaju naročito osetljivi na spoljšnje potvrđivanje, kao i na vršnjački pritisak.

-Upravo zbog toga ova tema je pitanje zaštite dece u razvojnim godinama. Imajući sve ovo u vidu, mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da bi vlada Republike Srbije trebalo da ozbiljno da razmotri ovo složeno pitanje, a posebno u saradnji sa Ministarstvom za brigu o porodici i demografiju koje već sprovodi sve obuhvatne mere iz oblasti porodične i dečije zaštite, kao i sa novoobrazovanim Savetom za prava deteta. Smatramo da je potrebno da se ovoj temi otvori široka društvena rasprava i da se u narednom periodu formira jedna stručna radna grupa koja bi procenila potrebu za zakonskim ograničenjima pristupa društvenim mrežama za maloletna lica u Srbiji. Smatramo da bi ovaj pristup bio obziran i odmeren i da bi bio u najboljem interesu dece. Takođe, pratimo rad vladinih platformi za dečiju zaštitu, čiji stručni kadar obavlja jedan ozbiljan i vrlo savestan posao. Oni raspolažuju informacijama koje se tiču digitalnog nasilja i na terenu sprovode jednu vrlo značajnu preventivnu aktivnost, kako sa decom, tako i sa roditeljima, ali i sa nastavnim kadrom – poručila je Zagorka Aleksić.

PODACI

Prema njenom mišljenju, u javnosti još uvek nedostaju dovoljne i temeljne informisacije o njihovom radu. Istraživanja UNICEF-a i Instituta za mentalno zdravlje ukazuju da su problemi na polju mentalnog zdravlja u najdirektnijoj vezi i sa digitalnim nasiljem.

-Ali, nama su potrebni podaci o posledicama koje prekomerno i prerano korišćenje društvenih mreža ostavlja na san, školski uspeh, vršnjačke odnose, socijalizaciju i internu sliku kod dece i mladih u Srbiji. Smatram da je pitanje ograničenja i pojačanog nadzora korišćenje društvenih mreža za decu i mlade pitanje koje treba da bude i na dnevnom redu našeg odbora Odbora za prava deteta Narodne skupštine – zaključila je poslanica Poslaničke grupe “Dragan Marković Palma-Jedinstvena Srbija” i zamenik predsednika Odbora za prava deteta Zagorka Aleksić.