Danas su Bele poklade

Narodno verovanje kaže da se na ovaj dan ljudi mire, pozivaju one sa kojima su u svađi i da se izgovara oproštaj. U pitanju nije samo formalnost, već namera da se u Veliki post uđe u miru, bez tereta. Mnoge porodice i dalje održavaju običaj da mladi traže oproštaj od starijih, ali da se i svi međusobno mire rečima: „Oprosti ako sam zgrešio“, „Bog ti oprostio, i ja ti opraštam“, dok je nekada ovaj čin bio obavezan.

Posebno se verovalo da zet mora da obiđe tastovu kuću, kumove i starije rođake i zatraži oproštaj kako bi časno otišao u post. Mnogi krajevi su imali za običaj „praštanja u kući“, porodica bi se uveče okupila oko trpeze u mirnoj atmosferi, dok bi stariji podsećali mlađe da se pomire sa svima sa kojima su u svađi. Verovalo se sadržina čovekove duše prilikom ulaska u post ima poseban uticaj na njegov život, pa se smatra lošim znakom poečti ga u ljutnji ili nerazumevanju.

Vatre, povorke pod maskama i teranje zime

Zajedno sa porodičnim običajima, Bele poklade su bile dan zajedničkog veselja, gde su se u mnogim selima palile pokladne vatre oko kojih bi se mladi okupljali, pevali i igrali, a nekda se plamen i preskakao kao simbol zdravlja i snage za godine koje dolaze.

Postojale su i maskirane povorke u kojima su se mladi prerušavali u neobične, ili šaljive likove i obilazili kuće, pevali i zadirkivali domaćine. Verovalo se da smeh, buka i pesma teraju zimu i zlo, dok su domaćini darivali učesnike jajima, sirom, ili slatkišima. Narodno verovanje Bele poklade pamti i kao zaštitni običaj, jer se po predanju te večeri okupljaju zle sile oko domaćinstva, koje bi se rasterivale posebnim ritualima.

U nekim krajevima bi se bacale ljuske od jajeta u vatru, tabani bi se trljali belim lukom, deci su oblačene prevrnute pidžame… Ovi postpuci su imali za ulogu rastrivanja uroka i „nečistih sila“, a vatra bi poprimala značenje očišćenja pred post.

Suština Belih pokladaIako su mnogi stari običaji danas retki ili se čuvaju samo kroz manifestacije i sećanja, suština Belih poklada ostala je ista – radost, pomirenje i zajedništvo. Poruka ovog dana je jednostavna, ali snažna: bez praštanja nema ni istinskog početka posta. Zato Bele poklade nisu samo tradicija, već podsetnik koliko su mir u duši i dobri odnosi sa ljudima važni.