HIPOKRAT: Sve što novopečeni roditelji treba da znaju o dojenju i nezi bebe
U emisiji „Hipokrat“ o ovim važnim temama razgovarali smo sa Markom Obradovićem, pedijatrijskim tehničarem u Porodilištu KBC „Dr Dragiša Mišović“ i savetnikom za dojenje i negu beba.
Dolazak bebe na svet jedan je od najlepših, ali i najizazovnijih perioda u životu roditelja. Pored ogromne radosti, novopečene mame i tate često imaju brojna pitanja – kako pravilno započeti dojenje, koliko često beba treba da sisa, kako prepoznati da li je gladna, kada je potrebna dohrana i koji su znaci zbog kojih ne treba čekati, već se odmah obratiti pedijatru.
Beba treba da sisa na zahtev
Kada je reč o učestalosti dojenja, brojke mogu biti samo orijentir. Najvažnije je pratiti bebu i njene znakove gladi.
„Beba treba da sisa na zahtev. Dakle, kad god uočimo zahtev. Kad me pitaju šta je zahtev, pomislim – kad ti dete pošalje pismo i kaže: hoću da sisam“, objašnjava Obradović.
Posebno u prvim danima života važno je da roditelji ne gledaju na sat kao na jedino merilo. Razmak između podoja, kao ni samo trajanje podoja, ne govore nužno koliko je mleka beba dobila.
„Minutaža nije merilo toga koja je količina mleka ušla u bebu. Razmak između dojenja takođe nije. U prvih 14 dana reći ćemo da je tri sata maksimalni razmak, nakon kojeg treba razmišljati o tome da bebu ipak razbudimo i ponudimo joj dojku.“
Dojenje ne bi trebalo da boli
Jedna od čestih nedoumica novih majki jeste bol tokom dojenja. U samom početku može postojati određena osetljivost, ali dojenje ne bi trebalo da bude bolno.
„Funkcionalni bol u samom početku može da se javi dok beba ne izvuče bradavicu i dok traje taj inicijalni period privikavanja. Prvi kontakt sa bebom može da izazove neke mikropukotine na koži, ali dojenje ne treba da bude bolno.“
Pravilan položaj bebe zavisi od anatomije majke, položaja dojki i bradavica, ali i od načina na koji je završen porođaj.
„Svaki položaj u osnovi mora da ima maksimalnu prisnost. To je momenat u kojem beba maksimalno priđe ženi.“
Koliko dugo treba da traje podoj?
Ne postoji univerzalno propisano trajanje podoja. Najvažnije je pratiti bebu i njene potrebe.
„Sve dok se majka i dete osećaju lepo dok to rade, to treba da traje.“
Kada je dohrana zaista potrebna?
Uvođenje adaptirane mlečne formule često je tema koja kod roditelja izaziva strah i nesigurnost. Važno je razlikovati situacije kada je dohranjivanje zaista potrebno od onih u kojima se formula uvodi samo zbog straha da majka nema dovoljno mleka.
Odluka o dohrani treba da bude zasnovana na proceni zdravstvenog stanja i potreba bebe, a ne samo na tome koliko često beba traži da sisa.
Majka koja ne doji ne sme biti osuđivana
Postoje žene koje ne žele da doje, kao i one koje iz različitih razloga ne mogu da doje. Ni jedna od njih ne bi trebalo da bude izložena osudi.
„To što ne dojite ne znači da samo odgajanje i hranjenje deteta neće biti nešto što će biti naporno.“
Najvažnije je da svaka majka dobije podršku, razumevanje i adekvatne informacije, bez osećaja krivice i pritiska.
Kako tata može da pomogne mami?
Uloga partnera posebno je važna u prvim nedeljama nakon porođaja. Majka je često umorna, neispavana i oporavlja se od porođaja, pa joj je potrebna konkretna pomoć.
Tata može da preuzme deo obaveza oko bebe i domaćinstva, da omogući majci da se odmori i da joj pruži emocionalnu podršku.
Umesto pritiska i pitanja poput „Imaš li dovoljno mleka?“, mnogo je važnije da majka oseti da nije sama.
Koji znaci kod bebe zahtevaju hitnu reakciju?
Roditelji treba da znaju da postoje situacije u kojima ne treba čekati, već odmah potražiti savet pedijatra.
Povišena telesna temperatura jedan je od važnih znakova, ali pažnju treba obratiti i na neuobičajeno ponašanje bebe – izraženu razdražljivost, neuobičajenu pospanost, teško buđenje, probleme sa hranjenjem ili druge promene koje roditelju deluju zabrinjavajuće.
Najvažniji savet novopečenim roditeljima
Kada bi morao da izdvoji samo jedan savet za mame i tate koji su tek dobili bebu, Marko Obradović ne bi govorio o satnici, tabelama i brojkama.
„Uživajte u svakom trenutku i svakoj sekundi sa svojim detetom. Budite rasterećeni. Ne postoji ništa lepše.“
Vreme, kaže, prolazi mnogo brže nego što roditelji očekuju.
„Kad se okrenem, dve godine sa mojom ćerkom su ovako prošle. I živeo bih iznova i ponovo sve to. Tako da uživajte s decom. To bi bio moj savet.“
Upravo je to i jedna od najvažnijih poruka emisije „Hipokrat“ – informisani roditelji su sigurniji roditelji, ali u moru saveta i pravila ne treba zaboraviti ono najvažnije: uživati u detetu, biti uz njega i ne dozvoliti da strah potisne radost roditeljstva.
