Knjige koje se čitaju ovog leta: Beograđani sve više posećuju biblioteke

U Biblioteci grada Beograda tokom letnjih meseci najviše se pozajmljuje laganija literatura – porodične sage, ljubavni i detektivski romani, ali i putopisi i biografije koje čitaoce vode u nove svetove.

„Tokom leta korisnici najviše biraju knjige koje ih zabavljaju i opuštaju. Čitaju se porodične sage, ljubavni romani, detektivske priče, ali i putopisi i biografije, posebno tokom godišnjih odmora“, kaže Tatjana Aleksandrov iz Biblioteke grada Beograda.

Interesovanje za knjigu, prema njenim rečima, raste. U prvih šest meseci ove godine Biblioteka grada Beograda zabeležila je više od 59.000 novih članova, što je za oko 2.000 više nego u istom periodu prošle godine. Izdato je više od 605.000 knjiga, odnosno oko 40.000 više nego godinu ranije, dok je broj posetilaca dostigao oko 400.000.

Među najtraženijim naslovima trenutno su „Vidimo se u avgustu“ Gabrijela Garsije Markesa, „Violeta“ Izabel Aljende, dela Ju Nesbea, kao i knjige domaćih autora poput Nenada Novak Stefanovića i Branka Ćopića. Čitaoci i dalje rado posežu za klasicima – dokaz za to je podatak da je prošle godine najčitanija knjiga u Biblioteci grada Beograda bila Markesova „Sto godina samoće“.

Posebno interesovanje vlada i među najmlađim čitaocima. Deca tokom raspusta najčešće biraju slikovnice, ilustrovane i zabavne romane, misterije, epsku fantastiku.

Iako savremeni autori dominiraju, klasici i dalje imaju svoje verne čitaoce. Dela Dikensa, Dostojevskog i drugih velikana književnosti i dalje se često pozajmljuju.

Kada je reč o formatu knjige, štampana izdanja i dalje su najpopularnija, ali raste interesovanje za audioknjige. Biblioteka grada Beograda, prateći savremene trendove, uvela je mogućnost besplatnog slušanja audioknjiga za svoje članove.

„Dovoljno je da budete član biblioteke i imate otvoren korisnički nalog, a audioknjige su dostupne 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji“, objašnjava Tatjana Aleksandrov.

Za letnje čitanje preporučuje knjige „Vidimo se u avgustu“ Gabrijela Garsije Markesa, „Katedralu u moru“ Ildefonsa Falkonesa i „Ljubav u malim slovima“ Franseska Miraljesa.

Kada je reč o tome kako decu zainteresovati za knjigu, savet je da im se pruži sloboda izbora.

„Ne treba insistirati samo na lektiri. Važno je da deca razviju naviku čitanja, pa mogu da krenu i od stripova, mangi i zabavne literature. Najvažnije je da pronađu ono što ih zanima“, poručuje Tatjana Aleksandrov.

Knjiga, kako pokazuje i ovogodišnje interesovanje građana, i dalje ima svoje važno mesto – kao izvor znanja, mašte i beg od svakodnevice.