MACUT: U Srbiji više od hiljadu inženjera projektuje čipove
Predsednik Vlade Srbije u tehničkom mandatu prof. dr Đuro Macut izjavio je da Srbija ima potencijal, znanje i želju da projektuje čipove, navodeći da u našoj zemlji više od 1.000 inženjera projektuje čipove u domaćim firmama i u razvojnim centrima svetskih kompanija.
Macut je istakao da je cilj države da deo tog znanja iskoristi i pretvori u svoje proizvode i sopstvenu intelektualnu svojinu.
“Imamo ljude sa iskustvom i kompanijama koje su na vrhu te industrije i treba da se fokusiramo na privredne niše u kojima znanje vredi više od kapitala“, rekao je Macut u Kući eUprave, gde su predstavljeni rezultati rada Radne grupe za razvoj i projektovanje integrisanih kola (čipova), osnovane u junu ove godine.
Macut je naveo da su čipovi ključna tehnologija koja se u savremenom životu zastupljeni u sve više sfera života kroz svakodnevne aparate, medicinske isntrumente, automobile, ili poljoprivredne mašine. U prethodnom periodu usled svoje kompleknosti ova industrija je bila ograničena na mali broj zemalja koje su imale resurse da je razvijaju decenijama, ali da se to sada menja zahvaljujući primeni veštačke inteligencije.
“Kada nova tehnologija pojeftini resurse potrebne za neki proizvod ili uslugu, on postaje isplativ i za primene koje ranije nisu bile moguće, pa onda tražnja i raste. Ovaj obrazac se danas jasno vidi u proizvodnji softvera, a sve više i u dizajnu čipova. Veštačka inteligencija, s jedne strane, podiže tražnju za čipovima, a s druge strane menja i način na koji se čipovi projektuju. Kada se pravila igre ovako menjaju, otvara se prostor i za one koji ranije nisu bili u igri i to je razlog zašto ovu priliku ne smemo da propustimo“, istakao je Macut.
Naveo je da jedna fabrka za proizvodnu čipova može da košta i desetine milijardi dolara, ali da fabrike koje se bave samo projektovanjem ostvaruju oko polovine prihoda cele ove industrije.
„Zato smo počeli od projektovanja i tu je naša prednost, tu je manji rizik. Dakle, prvo znanje i ljudi, a onda gradimo na tom temelju, kada za to budu postojali i tržište i partneri“, kazao je Macut.
Dodao je da ga sa aspekta lekarske struke zanima šta ta tehnologija može da znači za medicinu, ali i za poljoprivredu, koja je jedan od strateških sektora zemlje.
“Kao profesoru, posebno mi je važan obrazovni deo rada Radne grupe, kako stvaramo talente, kako da povežemo fakultete i privredu“, rekao je Macut.
Poseban izazov, navodi on, je značajna automatizacija procesa projektovanja putem primene veštačke inteligencije tako da se postavlja pitanje šta će inženjer koji je obučavan na prethodnim sistemima raditi za 10, ili više godina.
„Ova grupa ima priliku da bude među prvima koje će ta pitanja duboko sagledati i pokušati da na njih odgovore“, rekao je Macut.
Direktor Kancelarije za IT i eUpravu i predsednik Radne grupe za razvoj i projektovanje integrisanih kola (čipova) Mihailo Jovanović rekao je da je poluprovodnička industrija u protekloj deceniji postala ono što je nafta bila u prošlom veku – osnovna sirovina čitave privrede, tehnološke moći i nacionalne bezbednosti. Dodao je da je globalno tržište poluprovodnika u 2025. godini oborilo sve istorijske rekorde i da je, prema svetskoj statistici poluprovodničke trgovine, ukupna godišnja prodaja dostigla skoro 800 milijardi dolara, što je rast od 26 odsto u odnosu na 2024. godinu.
“Za 2026. godinu prognoze govore da ova industrija prelazi granicu od jednog triliona dolara. Upravo je to razlog zašto je, na inicijativu Vlade Srbije i profesora Macuta, formirana Radna grupa sa ciljem sprovođenja aktivnosti u skladu sa strateškim prioritetima naše zemlje u oblasti industrijske politike, digitalne transformacije i razvoja veštačke inteligencije do 2030. godine“, rekao je Jovanović.
Jovanović je kazao da je Radna grupa svoj rad usmerila kroz tri ključna pravca: naučno-obrazovni, privredni i institucionalni. Radna grupa, koju čine predstavnici institucija, akademske zajednice, naučnoistraživačkih organizacija i privrede, definisala je pravce za razvoj domaćih znanja, stručnih kadrova i tehnoloških kapaciteta. Njeni rezultati predstavljaju važnu osnovu za oblikovanje dugoročnih politika i mera koje mogu doprineti razvoju mikroelektronske industrije, snažnijem povezivanju nauke i privrede i jačanju tehnološkog suvereniteta Republike Srbije.
Izvor: Agencija Tanjug
