Oko 48 odsto pripadnika generacije Z veruje preporukama influensera za Crni petak

Pripadnici generacije X (43 odsto) i bejbi bumera (39 odsto) prednost daju proverenim internet pretraživačima i veb-sajtovima brendova. Istraživanje kompanije Kaspersky sprovedeno je među 7.200 potrošača širom sveta kako bi se utvrdilo na koji način pripadnici različitih starosnih grupa donose odluke o kupovini putem interneta i gde pronalaze najpovoljnije ponude. Preporuke sa društvenih mreža ili one koje dolaze od influensera i drugih kreatora sadržaja najpopularniji su izbor kod generacije Z (48 odsto) i milenijalaca (45 odsto), ali nešto manje kod generacije X (35 odsto) i, očekivano, bumera (28 odsto). Nasuprot tome, bumeri kao najstariji potrošači, češće biraju tradicionalnije načine pretrage i direktno posećuju veb-sajtove internet prodavnica (39 odsto).

Zanimljivo je da je to najčešći izbor i najmlađih potrošača iz generacije X (43 odsto), dok je i za milenijalce i pripadnike generacije Z on na drugom mestu, odabran od po 41 odsto ispitanika. Ove razlike u navikama ne promiču ni sajberkriminalcima, koji prilagođavaju svoje taktike kanalima na kojima potrošači traže proizvode i ponude. Na TikToku i Instagramu sve su prisutnije prevare zasnovane na veštačkoj inteligenciji i dipfejk tehnologiji: virtuelni influenseri reklamiraju nepostojeće proizvode, čudotvorne medicinske preparate ili navodno ručno izrađene predmete, navodeći kupce da novac uplate direktno prodavcu.

U nekim slučajevima kupci dobijaju jeftine fabričke proizvode koji ne odgovaraju reklamiranim, dok u drugim ostaju bez novca. Dodatni rizik predstavljaju fotografije i opisi proizvoda generisani pomoću veštačke inteligencije, koji mogu stvoriti potpuno pogrešnu predstavu o onome što se zapravo kupuje. S druge strane, korisnici koji se oslanjaju na internet pretraživače, veb-sajtove prodavnica i imejl ponude takođe nisu pošteđeni prevara. Lažne internet prodavnice, fišing stranice koje imitiraju poznate brendove i obmanjujuće promotivne poruke koriste upravo poverenje koje potrošači imaju u poznate kanale komunikacije. Istraživanje pokazuje da promotivni imejlovi i dalje privlače pažnju približno 30 odsto milenijalaca, pripadnika generacije X i bejbi bumera, dok se na preporuke porodice, prijatelja i kolega oslanja približno 30 odsto potrošača u svim generacijama. Značajan je i podatak i da su preporuke zasnovane na veštačkoj inteligenciji našle svoj mesto u pet najčešće korišćenih metoda za otkrivanje popusta, i bili su najpopularnijij među pripadnicima generacije Z (19 odsto) i milenijalaca (18 odsto) i neznatno ređe kod pripadnika generacije X (15 odsto) i bumera (13 odsto.

Potrošači bi trebalo da provere prodavca i verodostojnost ponude, na društvenim mrežama obrate pažnju na starost naloga, komentare i neuobičajeno karakteristike profila. Kod internet prodavnica potrošači bi trebalo daa provere reputaciju prodavca, uslove povraćaja novca i da li ponuda deluje suviše dobro da bi bila istinita. Takođe, potrošači ne treba da veruju automatski fotografijama, video-snimcima i preporukama. Sadržaj generisan pomoću veštačke inteligencije može izgledati veoma uverljivo i zaato je važno obratiti pažnju na nelogičnosti u prikazu proizvoda. Važno je i pažljivo proveriti linkove i adrese veb-sajtova. Poseban oprez potreban je prilikom otvaranja linkova iz imejlova, poruka i oglasa na društvenim mrežama.