PAVKOV: Novim zakonom usaglašeno više od 98 zahteva EU

Ministarka Pavkov je dodala da je usvajanje Zakona i usaglašavanje sa zahtevima EU izuzetno značajno u kontekstu daljeg procesa evropskih integracija Srbije.

„Kada je reč o izmenama u praksi, trudili smo se da što veći deo odgovornosti prenesemo na zagađivača. Operater je ovim zakonom dobio mnogo veću odgovornost kada je reč o sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, uz uključivanje lokalne zajednice za određene grane, što ćemo dodatno urediti podzakonskim aktima. Smatramo da će nakon primene ovog zakona i svih pripadajućih podzakonskih akata biti uspostavljen bolji sistem kontrole u samim postrojenjima“, poručila je ona za K1 televiziju.

Na pitanje da li će sada lokalna zajednica imati veći uticaj prilikom dolaska novih investitora, odnosno da li će građani moći da utiču na realizaciju projekata u svojoj sredini, Pavkov je rekla da se to odnosi na plansku dokumentaciju, koja predstavlja preduslov za realizaciju bilo koje investicije. Kako je navela, iako se taj princip primenjuje i sada, ovaj novi zakon je mnogo kompleksiji i dolazi kao kruna svih prethodno pribavljenih dozvola, ali i primenjuje se posle dobijanja upotrebne dozvole ili njenog odgovarajućeg ekvivalenta.

Istakla je da sada moraju biti ispunjeni svi preduslovi koji se odnose na sve segmente životne sredine, ali i na ostale propise, kako bi neko uopšte mogao da uđe u postupak dobijanja dozvole za IPPC postrojenje, odnosno za postrojenje koje podleže ovom zakonu. Govoreći o značaju novih odredaba za građane Srbije, Pavkov je navela da su uvedene obaveze koje bi trebalo dodatno da unaprede zaštitu životne sredine, s obzirom na to da je u prethodnoj verziji zakona bilo preporučeno korišćenje BAT zaključaka.

„To su zaključci doneti na evropskom i globalnom nivou, kojima se određuje kolike moraju da budu granične emisije zagađujućih materija. Ovim zakonom njihova primena postaje obavezna. To znači da oni koji su ih do sada primenjivali moraju kontinuirano da se usklađuju sa zaključcima o najboljim dostupnim tehnologijama, koji se unapređuju na godišnjem nivou, pa čak i češće. Oni koji ih do sada nisu primenjivali, ubuduće će imati tu obavezu“, objasnila je ministarka.

Prema njenim rečima, različite privredne grane već pokazuju spremnost da svoje poslovanje prilagode zahtevima zelene tranzicije, odnosno koje su zbog svojih proizvoda namenjenih tržištu EU ili drugim tržištima, već odlučile da zelena tranzicija postane deo njihove poslovne politike.

„To je sastavni deo unapređenja njihovih tehnologija u oblasti zaštite životne sredine. Mi se kao država trudimo da kroz međunarodne fondove omogućimo privredi u državnom vlasništvu, ali i privatnom sektoru, podsticaje za unapređenje tehnoloških postrojenja, povećanje energetske efikasnosti i uključivanje obnovljivih izvora energije. Sve to će im u budućnosti doprineti smanjenju zagađenja životne sredine“, poručila je ona.

Odgovarajući na pitanje da li kompanija može da izgubi dozvolu za rad ukoliko odbija da ulaže u modernizaciju postrojenja i usklađivanje sa propisanim standardima, ministarka je rekla da kontrola obuhvata više institucija i različite sektore. Integrisana dozvola podrazumeva i učešće drugih institucija, među kojima su ministarstva nadležna za poljoprivredu i građevinarstvo, istakla je Pavkov i dodala da je važno da građani razumeju da je inspekcijski nadzor u ovoj oblasti multisektorski.

„Tokom prethodne godine imali smo 96 nadzora nad subjektima koji pripadaju ovom tipu postrojenja, dok smo ove godine već obavili 27. Pokušaćemo da dodatno intenziviramo kontrole. Predviđene su kazne i za prekršajne postupke i za privredne prestupe, kako za samog operatera, tako i za odgovorno lice, kojem može biti zabranjen rad u određenoj delatnosti u trajanju do deset godina“, objasnila je ona.

Ministarka je naglasila da je samo od početka ove godine pokrenuto više postupaka protiv onih koji nisu poštovali propise, i poručila da će Ministarstvo nastaviti da bude istrajno jer u primeni propisa nema razlike. Pavkov je rekla da bez obzira na to da li su domaće, državne ili strane kompanija, pravila su ista za sve jer životna sredina takve razlike ne prepoznaje.

„Do sada smo izdali 69 IPPC dozvola, dok u našoj evidenciji postoji više od 140 postrojenja koja prethodno moraju da pribave potrebne dozvole kako bi mogla da uđu u postupak izdavanja integrisane dozvole. Kontrolu će sprovoditi inspekcija Ministarstva zaštite životne sredine, u saradnji sa inspekcijama ministarstava nadležnih za građevinarstvo i poljoprivredu posebno u oblasti vodoprivrede. Ukoliko bude potrebno, biće uključena i ekološka inspekcija MUP-a“, izjavila je ona.

Osvrćući se na kaznenu politiku, Pavkov je ocenila da propisani novčani iznosi za kazne nisu dovoljni u odnosu na posledice koje zagađenje može da ostavi na životnu sredinu, istakavši da tri miliona dinara za privredni prestup i dva miliona dinara za prekršaj nisu dovoljni da bi se nadoknadila šteta naneta životnoj sredini. Kada je reč o tome na koji način će biti moguće pratiti da li zakon funkcioniše u praksi, ministarka je rekla da će od kraja godine operateri imati obavezu da prijavljuju sve promene u svojim postrojenjima.

„Mnogi se prilagođavaju novim tehnologijama i uvode nove aktivnosti, a sve te izmene moraće da unose u digitalnu bazu koju će voditi Ministarstvo. Ukoliko to ne budu činili, biće predviđene kazne i za tu vrstu prekršaja. Na taj način ćemo iz dana u dan imati uvid u stanje, ne samo na osnovu izveštaja inspektora sa terena već i kroz jedinstvenu bazu podataka“, objasnila je Pavkov.

Na taj način će, istakla je ministarka, Ministarstvo moći da prati ko je šta promenio, ko ne ispunjava obaveze, kome je potrebna pomoć, a gde je neophodno izreći kaznu, što će biti adekvatna smernica za dalje delovanje.

Izvor: Agencija Tanjug