Pravoslavni vernici danas slave Silazak Svetog Duha na apostole
Praznik Svete Trojice spada u grupu pokretnih praznika. Slavi se pedeseti dan posle Vaskrsa odnosno deseti dan posle Vaznesenja, uvek pada u nedelju i njegovo obeležavanje se nastavlja kroz Duhovski ponedeljak i Duhovski utorak.
Ovaj praznik je poznat i pod imenom Pedesetnica i Trojica, a narodno „Duhovi“ iako zapravo označava jednog Svetog Duha, a njime se završava pashalni ciklus.
Neposredno pre vaznesenja u nebo, Hristos zapoveda svojim učenicima da se ne udaljavaju iz Jerusalima, već da čekaju obećanje Oca i da ostanu dok se ne obuku u silu s visine. Apostoli, Bogorodica i ostali verni Hristu su poslušali svog Učitelja. Na dan silaska Svetog Duha svi oni su bili sabrani u kući na Sionskoj Gori u Jerusalimu, sobi gde je održana tajna večera, molili se i iščekivali obećanog Utešitelja – Duha Svetoga. Na Pedesetnicu, dok su svi bili zajedno, začula se snažna huka koja ispuni kuću, a nad apostolima se pojaviše ognjeni jezici. Tada su primili dar Duha Svetoga i počeli da propovedaju na jezicima koje do tada nisu znali, tako da su ih razumeli ljudi različitih naroda. Tog dana oko tri hiljade ljudi primilo je hrišćansku veru i krstilo se, zbog čega se Pedesetnica smatra danom rođenja Hristove crkve.
Od svih hrišćanskih praznika samo Pasha i Pedesetnica imaju utemeljenje u Starom Zavetu. Starozavetna Pedesetnica predstavlja „praznik početka žetve“ iako je to i dan kada je Judejima bio darovan Zakon Božiji na Sinaju.
Proslavljajući paznik Pedesetnice primamo Svetog Duha koji upućuje na svaku istinu i blagodet. To je praznik ljubavi, jedinstva i obnove. Vernici se mole za mir i duhovnu snagu da žive po volji Božijoj. Na ovaj dan se preporučuje sudržavanje od teških poslova koji odvlače pažnju od molitve.
Potrebno je napomenuti da je ova nedelja msrna, što će reći da se sredom i petkom ne posti.
Narodni običaji i verovanja
Kićenje kuća zelenilom
Domovi se ukrašavaju grančicama leske, hrasta, lipe i bukve, kao i cvećem i travom. Veruje se da zelenilo donosi zdravlje, plodnost i blagostanje, a istovremeno štiti od zlih sila.
Paljenje sveća na groblju
Mnogi obilaze grobove svojih najmilijih i pale sveće za pokoj njihovih duša. U pojedinim krajevima ostavlja se i hrana na grobovima kao simbol sećanja i ljubavi.
Pomen pokojnicima uz koljivo i vino
Neke porodice pripremaju koljivo, vino i slavski kolač, moleći se za duše svojih predaka i Božji blagoslov.
Ne uzimaju se jaja u ruke
U nekim krajevima, veruje se da se tog dana ne uzimaju jaja u ruke, kako se ne bi „uznemirila duša“ u jajetu – simbolu života.
Izbegavanje teških poslova
Po narodnom običaju, na Duhovski ponedeljak ne rade se teški fizički poslovi niti poslovi u polju. Dan je namenjen miru, molitvi i duhovnoj sabranosti.
