Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog Vasilija Ostroškog

Mošti ovog svetitelja se čuvaju u manastiru Ostrog, koje je mesto hodočašća i za vernike drugih religija, a kult svetitelja raširen je ne samo u Srbiji i Crnoj Gori, već i na celom Balkanu.

On je rođen 1610. godine kao Stojan Jovanović u selu Mrkonjići kod Trebinja u Hercegovini, od majke Anastasije i oca Petra Jovanovića. U strahu od danka u krvi, roditelji su Stojana već u dvanaestoj godini poslali u manastir Zavalu, u kojem je tada igumanovao njegov stric, iguman Serafim.

Službovao je Stojan u mnogim gradovima, od Mostara, preko Herceg Novog i Pljevalja, Morače, do Ogonošta i Bjelopavlića. Kada je odrastao, otišao je u trebinjski manastir Uspenija Presvete Bogorodice, gde se i zamonašio. Kao arhijerej, živeo je u manastiru Tvrdošu sve dok Turci nisu razorili ovaj manastir, pa se preselio u Ostrog, gde je nastavio svoj podvižnički život. Neumoran u molitvama, postu i fizičkom trudu Sveti Vasilije mirno se upokojio 1671. godine.

Postoje pismena svedočenja da su molitve upućene ovom svecu uslišene – svako kome je ovaj svetac pomogao, prilikom sledeće posete manastiru zapisuje na papir čitavu priču i ostavlja u Gornjem manastiru, a monasi ih sakupljaju i pretvaraju u knjigu.

Brojne legende svedoče o njegovoj milosti, a jedna od njih je i priča o tome da je jednom davno sa vrha Gornjeg manastira ispala beba iz kolevke. Naime, majka je na bedemu ostavila kolevku sa bebom, koja se prevrnula i pala sa visine od preko 70 metara. Beba je čudom pronađena živa i zdrava u podnožju planine. Oni koji ne veruju u ovu priču ipak se zamisle kada čuju da je požar koji je izbio na planini Ostroška greda poštedeo oba manastira i obližnje kapele.

Takođe, postoji i legenda da je za vreme Drugog svetskog rata iznad Gornjeg manastira Ostrog pala bomba koja nikada nije ni eksplodirala.

Građani Niša veruju da ih je ovaj svetac spasao kada je 2000 kasetnih bombi palo na Duvanište 12. maja 1999. godine. Tom prilikom povređeno je 11 ljudi, ali nije bio žrtava. Od 2002. godine vernici organizuju litije u slavu i zahvalnost Svetom Vasiliju Ostroškom.

S obzirom na to da veliki broj ljudi koji obilazi ovu svetinju, posetioci hrama ostaju da prenoće tu kako bi ujutru mogli da prisustvuju svetoj liturgiji. Vernici spavaju napolju ili u konacima. U manastir dolaze ljudi i drugih veroispovesti, među kojima ima i muslimana koji pred moštima svetog Vasilija traže spas i isceljenje od teških bolesti i muka koje su ih zadesile.

Tradicionalni dan velikog okupljanja vernika je 12. maj, ali i Trojičin dan, kada se održava Veliki narodni sabor u Ostrogu. Svetitelju u čast podignute su i brojne crkve zadužbine. U Beogradu, u crkvi cara Konstantina i carice Jelene na Voždovcu, čuva se omofor Svetog Vasilija. Slavi se i kao krsna slava.

Po narodnom običajnom kalendaru, na ovaj dan se ne rade teški poslovi, ali valja da se očisti kuća, kako bi, veruje se, čitave godine u domu vladali harmonija i mir.

Izvor: Agencija Tanjug