ĐURIĆ: Srbija računa na snažnu podršku Grčke na evropskom putu

Đurić je, na zajedničkoj konferenciji za medije sa Gerapetritisom, rekao da Srbija računa na snažnu podršku Grčke na evropskom putu i ponovo zahvalio na principijelnom stavu Grčkoj po pitanju poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije.

„…Zahvalni smo grčkim prijateljima na podršci na evropskom putu, ali jednako i za izvanredne ekonomske odnose“, kazao je Đurić.

Kako je istakao, ekonomska razmena između Srbije i Grčke u prethodnih 12 meseci iznosi 2,2 milijarde evra. Navodeći da gotovo četvrtina srpske polucije ide u Grčku na odmore, Đurić je kazao da Srbija želi da taj broj nastavi da raste. Takođe, pozvao je i grčke turiste da posete Srbiju i Beograd u što većem broju.

Naveo je da je danas ponovo zahvalio na principijelnom stavu Grčkoj po pitanju poštovanja teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije.

„Iskoristio sam priliku da upoznam goste sa situacijom i položajem u kojem se nalazi srpski narod na KiM. Važno je da se zna da Srbija drži do stabilnosti, mira, do pronalaženja rešenja kroz dijalog, ali istovremeno neće odustati od očuvanja svojih nacionalnih interesa, zaštiti prava Srba, SPC“, kazao je Đurić.

Dodao je da je pravoslavlje, kao većinsko versko opredeljenje u Srbiji i Grčkoj, još jedna od stvari koje povezuju dve zemlje i dva naroda.

„Zahvaljujemo Grčkoj i zbog činjenice da će učestvovati na Ekspu. Za nas je Ekspo izložba prilika da promenimo paradigmu načina na koji je Srbija percipirana u svetu“, kazao je Đurić.

Đurić je naveo i da su razgovarali na koji način obe zemlje mogu da daju doprinos za unapređenje regionalne saradnje.

„Srbija je spremna da da svoj doprinos, uključujući i zajednički rad na razvoju infrastrukture, mobilnosti, prelaza preko granica“, kazao je Đurić.

Proširenje Evropske unije na Zapadni Balkan

Đurić je ocenio da bi proširenje EU na region Zapadnog Balkana predstavljalo istorijsku odluku koja bi osnažila Evropu.

“To bi takođe, otpustilo jedan ogroman potencijal. Dovoljno je pogledati samo kretanje u regionu preko granica i olakšice, uključujući Šengenski sporazum, koji prema zvaničnim analizama donosi 50 milijardi evra godišnje zbog jednostavnijeg kretanja ljudi, kapitala i robe“, rekao je Đurić.

Đurić je istakao da je integracija Zapadnog Balkana u EU važna i sa aspekta bezbednosti navodeći da je u regionu mnogo istorijskih pitanja koja bi se najbolje rešila ukoliko se region uključi “u evropski kontekst“.

“Ukoliko Evropa postane šahovska tabla geopolitičkih rivalstava i želi da igra aktivnu ulogu, onda je jedini način da se konsolidujemo tako što ćemo uključiti ceo Balkan. Za moju zemlju to će biti ‘win-win’ situacija, jer mi činimo 70 odsto regionalne ekonomije, ali mislim da će biti ‘win-win’ situacija i za Evropu“, rekao je Đurić.

Olakšanje prekogranične mobilnosti

Ministar je dodao da postoji politička volja i u Srbiji i u Grčkoj da se promet robe, kapitala i ljudi učini što jednostavnijim.

Odgovarajući na pitanje Tanjuga da li se očekuje produžetak neformalne suspenzije novog sistema ulaska i izlaska u EU, koju je Grčka uvela za građane Srbije s obzirom na to da ona ističe 30. avgusta, on je izrazio uverenje da ništa neće uticati na to da građani Srbije i ovog leta provedu godišnji odmor u Grčkoj.

Ministar spoljnih poslova Grčke Jorgos Gerapetritis je, odgovarajući na isto pitanje, rekao da nije moguće u potpunosti odstupiti od sistema za ulazak i izlazak iz zemlje koji je uvela EU, ali da se radi na uspostavljanju sistema koji će ubrzati prelazak grčkih graničnih prelaza za srpske državljane.

Grčka ne menja stav o tzv. Kosovu

Ministar spoljnih poslova Grčke Jorgos Gerapetritis izjavio je da stav Grčke o tzv. Kosovu ostaje nepromenjen, kao i da ta zemlja snažno podržava evropsku perspektivu Srbije i prepoznaje značajan napredak koji je ostvarila u ispunjavanju obaveza.

Gerapetritis je rekao i da Grčka podržava dijalog između zvaničnog Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU.

Govoreći o evropskoj perspektivi Srbije, Gerapetritis je rekao da Grčka to smatra geopolitičkim imperativom za stabilnost, ali takođe i za prosperitet Evrope u celini.

Dodao je da on snažno podržava evropske perspektive Zapadnog Balkana, kao i to da svaka strana poštuje evropske i druge principe međunarodnog prava i dobrosusedskih odnosa.

„Mi smo Solunsku agendu 2003. godine sprovodili snažno verujući da će proces proširenja biti i dalje strateško investiranje u bezbednost i stabilnost kroz evropski kontinent. I u tom kontekstu, potpisivanje Delfi deklaracije u Atini prošlog aprila je istaklo još više da je taj put ka evropskim integracijama nepovratan“, rekao je Gerapetritis.

Govoreći o ekonomskoj saradnji Srbije i Grčke, Gerapetritis je rekao da razvoj železnice Solun-Skoplje-Beograd ostaje strateški prioritet sa potencijalom da transformiše region u glavni transportni saobraćajni izlaz ka centralnoj Evropi.

„U energetskom sektoru, inicijative kao što su vertikalni gasni koridori i interkonekcije prirodnog gasa povezuju Grčku, Bugarsku i Srbiju i doprinose u značajnoj meri energetskoj bezbednosti, diversifikaciji i otpornosti, dok istovremeno jačaju naše kolektivne mogućnosti da i dalje podnesemo spoljne pretnje“, rekao je Gerapetritis.

Podsetio je da će Grčka sledeće godine učestvovati na Ekspo izložbi u Beogradu i poželeo je Srbiji puno uspeha u organizovanju tog međunarodnog događaja.

Naglasio je da narodi Balkana najbolje razumeju vrednosti mira, dijaloga i saradnje.

„Mi ćemo nastaviti da crpimo inspiraciju iz bezvremenske vizije Rigasa Ferajosa o saradnji između nacija na Balkanu i radićemo zajedno ka regionu koji će biti definisan stabilnošću, prosperitetom i zajedničkim napretkom“, rekao je Gerapetritis.

Ubrzati evropski put Zapadnog Balkana, pitanje kredibiliteta Evrope

Gerapetritis izjavio je da se Grčka zalaže za ubrzanje evropskog puta Zapadnog Balkana, kao i da je u aktuelnim geopolitičkim okolnostima važno da Evropa bude ujedinjena i da ojača svoje kapacitete.

Rekao je da je Grčka inicijator ideje o evropskom putu za Zapadni Balkan još od Solunskog samita 2003. godine, da je Grčka u poslednjih godinu dana preduzela niz inicijativa u vezi sa ubrzanjem pristupnog procesa i da je premijer Kirijakos Micotakis zvanično zatražio da se Klaster 3 u pregovorima sa Srbijim što pre otvori.

Odgovarajući na pitanje zašto smatra da je vreme da se ubrza proširenje EU na Zapadni Balkan, naveo je da je Zapadni Balkan istorijski gledano region koji je uvek “uzburkan“.

Istakao je da je važno da Evopa bude ujedinjena i da ojača svoje kapacitete imajući u vidu pretnje i rizike širom sveta poput rata u Ukrajini, situacije na Bliskom istoku i humanitarne krize u Africi.

Izvor: Agencija Tanjug