NAROD JE UVEK BIO I BIĆE SNAŽNIJI OD ODNAROĐENIH

To me je navelo da razmišljam kako bismo sva ta dešavanja i procese mogli da definišemo na najlepšem srpskom jeziku, u nekoliko reči, a da to ne budu iz inostranstva uvežene leksičke konstrukcije, poput obojene revolucije i sličnih.

ODNARODNJAVANJE

Na pamet mi pade da je to ništa drugo do odnarodnjavanje države.
Pokušaću to i da objasnim. Da krenemo od toga šta je to država. Po definiciji sa Montevidejske konvencije, država je prostor koji poseduje sledeće: permanentnu populaciju (u srpskom jeziku je uvrežen termin NAROD), definisanu teritoriju i vladu koja je sposobna da održava efektivnu kontrolu nad korespondirajućom teritorijom i da sprovodi međunarodne odnose sa drugim državama. Savremena država počiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i pravosudnu.

NAMETANJE VOLJE

Demokratija je oblik vladavine u kojem vlast pripada narodu, koji svoje predstavnike bira na slobodnim i fer izborima. Građani biraju svoje predstavnike, a odluke se donose voljom većine.
Odnarodnjavanje države znači da država, sva tri stuba vlasti ili neki njen deo, ignoriše izraženu narodnu volju i počinje da nameće volju drugačiju od narodne ili od volje većine naroda.
Ono što se dešava u Srbiji već neko vreme jeste upravo odnarodnjavanje pojedinih delova države, odnosno ignorisanje većinske volje naroda. Postoje ljudi u Srbiji, državni činovnici, sudije, tužioci, rektori, dekani, profesori, poverenici za ovo ili ono, ljudi koji su deo državnog aparata, koji u potpunosti ignorišu većinsku volju naroda i sprovode vlast po sopstvenom nahođenju.

POVLASTICE

Oni su se toliko osilili u svojoj gordosti, taštini, u povlasticama položaja na kojima su se našli, da sebe vide kao višu kastu, u koju pristup nema niko drugi, oni za svoj rad nikome ne žele da polažu račune, niko nema pravo da ih kontroliše, ne daj Bože, kritikuje. Njihova životna deviza je da „ono što je dopušteno Bogu (njima) nije dopušteno volu (narodu i njegovim predstavnicima)“.
Ne daju za pravo nikom da ocenjuje njihov rad, svaka kritika upućena njima jeste neprimeren pritisak i mešanje u njihovu nezavisnost i autonomiju. Nemaju politiku, nemaju program, jedino što priznaju je lični interes i interes kaste kojoj pripadaju. Oni preziru demokratiju čiji je postulat da smo svi jednaki. Ne, ne… ne može glas radnika, seljaka, penzionera da bude isti kao njihov glas. Jer oni su viša kasta, Bogom dani! Odnarođeni!

PREZIR

Od gordosti do mržnje kratak je put. Ispunjeni gordošću začas su postali ispunjeni mržnjom. Mržnja ih izjeda. Oni preziru sve koji nisu kao oni. Sebi dopuštaju da sve druge vređaju, ponižavaju, smatraju ih nižim bićima, odnosno ne smatraju ih ljudskim bićima, kako nedavno reče jedna od njih, daju sebi za pravo da tuku, spaljuju, jure po ulicama, prže, dinstaju… svakoga ko nije njihova kasta.
U Boga, naravno, ne veruju, jer sebe smatraju ravnopravnim s Bogom.
Ko su ti odnarođeni ljudi, kojima volja naroda ama baš ništa ne znači?
Da vas podsetim, u novembru i decembru prošle godine, svega nekoliko meseci od republičkih i lokalnih izbora, na kojima je narod jasno stavio do znanja šta je narodna volja, izbili su protesti sa kojih se tražilo da vlast izabrana voljom naroda podnese ostavku, da se formira prelazna ili tehnička Vlada, drugim rečima da se preda vlast manjini bez izbora i protivno narodnoj volji. Da se formira odnarođena Vlada!
Rektor Beogradskog univerziteta je onako bahato, mimo bilo kog zakona, protivno volji većine studenata i njihovih roditelja, protivno volji mnogih univeritetskih profesora, organizovao blokadu univerziteta i uskratio Ustavom zagarantovano pravo na obrazovanje, pravo na rad. Narušio je i autonomiju Univerziteta, odnosno prisvojio je autonomiju za sebe i profesore i studente blokadere, a ostalim profesorima i studentima uskratio istu tu autonomiju.

TUŽILAŠTVO

Deo tužilaštva je odbio da podiže optužnice za očigledna krivična dela, blokadu saobraćaja, nezakonita okupljanja, uskraćivanja zagarantovanjih ustavnih i ljudskih prava građana na slobodu kretanja, prava na obrazovanje, prava na slobodu govora i mišljenja, za izazivanje panike, nasilje, čak i pokušaje politički motivisanih ubistava.
Evo ovih dana Vrhovno javno tužilaštvo , koje narod nije birao, ljuti se na od naroda izabrane narodne poslanike, jer ko su oni da diskutuju o njihovom radu. Oni su Bogom dani i mogu da rade šta hoće i kako hoće.
Odnarođena! I tako odnarođeni odmah sutradan odoše u jednako odnarođeni Eurojust u Hagu, da se žale kako narodni poslanici smeju da imaju negativan stav prema njihovom radu. Odakle narodnim poslanicima to pravo?! Narodni poslanici nisu njihova kasta, samim tim, ni oni nisu pažnje vredna ljudska bića! Poslanici su narodni, a oni su odnarođeni!
Pojedine sudije, i pojedini tužioci javno pokazuju da su članovi političkih pokreta poput ProGlasa. Išli su na političke tribine i držali političke govore iako im to Ustav i zakoni izričito zabranjuju. Jer, ko im šta može.
Oni su viša kasta, Odnarođeni. Imamo situaciju „kadija te tuži, kadija ti sudi“, odnosno tužilac član CEPRIS-a te tuži, sudija član CEPRIS-a ti sudi.
Naravno ne obavezno po pravu i pravdi i zakonima koje je u ime naroda donela Narodna Skupština, već ponekad u odnosu na sopstveni politički stav! Ko šiša narod?! Odnarodili su se!

ODNARODNJAVANJE DRŽAVE

Kao što vidite, radi se o ljudima koji su u vlasti, koji su državni činovnici zaduženi za funkcionisanje pojedinih grana vlasti, ljudi koji nikada nisu birani od strane naroda, ljudi za koje većina naroda do ovih dana nikada nije ni čula, e, ti ljudi su, mimo volje naroda, želeli da sruše Ustavom jasno definisani državni poredak, da nametnu protiv volje naroda sopstvenu volju, protivno volji naroda, da ostvare sopstvene lične interese i ambicije, odnosno, želeli su da ODNARODE DRŽAVU.
I mislim da odnarodnjavanje države jezički bolje, jasnije oslikava ovaj bezuspešni, i po državu i narod krajnje štetni proces, nego što to recimo obojena revolucija.
I nije ovaj proces samo naša elskluziva, sa dubokom državom bore se i u SAD, u Slovačkoj gde su pokušali atentat na Foca, u Mađarskoj, Češkoj i svakoj drugoj državi koja vodi suverenističku politiku, koje se rukovode interesima vlastitog naroda, a ne interesima više kaste iz senke.
Ali kao što reče veliki Abraham Linkoln „Država naroda, za narod i uz narod nikada neće propasti“.
Neće im uspeti odnarodnjavanje države! NAROD JE UVEK BIO I BIĆE SNAŽNIJI OD ODNAROĐENIH.