Srbija u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija pozvala na pažljivo razmatranje humanitarnih zahteva
Srbija je na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, posvećenoj razmatranju šestomesečnog izveštaja o radu Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične tribunale (IRMCT), ukazala na potrebu pažljivog razmatranja humanitarnih zahteva zasnovanih na ozbiljnom zdravstvenom stanju osuđenih lica.
U ovaj poziv Srbije uključuje se zahtev Beograda da se generalu Ratku Mladiću omogući lečenje u Srbiji.
Stalni predstavnik Srbije pri Ujedinjenim nacijama, ambasador Radomir Ilić, govoreći na sednici u ime ministra pravde Nenada Vujića, ukazao je na značaj dosledne primene međunarodnih standarda ljudskih prava, uključujući pravo na zdravstvenu zaštitu, pristup pravnoj pomoći i poštovanje ljudskog dostojanstva svih osuđenih lica, nevezano od prirode krivičnih dela za koja su osuđena.
On je ponovio spremnost Srbije da, u skladu sa međunarodnim standardima uključujući i odgovarajuće mehanizme nadzora, preuzme izvršenje kazni izrečenih pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju i Mehanizmom, saopšteno je iz Ministarstva pravde.
Istakao je da države čiji su osuđenici državljani, kada su spremne i sposobne da pruže adekvatne garancije, mogu doprineti efikasnijem i humanom izvršenju međunarodnih krivičnih sankcija uz puno poštovanje autoriteta međunarodnih pravosudnih institucija i pozvao na intenziviranje procesa prenosa preostalih funkcija Mehanizma, jasnije definisanje vremenskog okvira za okončanje njegovog rada, kao i na razmatranje mogućnosti unapređenja sistema izvršenja kazni izrečenih pred međunarodnim krivičnim sudovima.
Srbija čvrsto ostaje posvećena međunarodnoj krivičnoj pravdi, odgovornosti za ratne zločine i poštovanje vladavine prava, ali da takođe smatra da svi se ciljevi međunarodne pravde moraju ostvariti uz puno poštovanje načela pravne sigurnosti, jednakosti pred zakonom, pravičnog postupka i osnovnih ljudskih prava.
Ponovio je dugogodišnji stav Srbije da značajno smanjen obim preostalih aktivnosti Mehanizma predstavlja osnov za dalje prenošenje njegovih funkcija na nacionalne pravosudne sisteme i druge odgovarajuće institucije. U tom kontekstu ukazano je i na potrebu ubrzanja procesa prenosa pojedinih rezidualnih funkcija, uključujući pitanja izvršenja kazni i upravljanja arhivskom građom.
Izvor: Agencija Tanjug
