GRAD AUDIJA NA KOLENIMA

Da li ste nekada čuli za Ingolštad? Možda i niste, ali ste sigurno čuli za čuvenu autmobilsku kompaiju Audi. E, u tom Ingolštadu se nalazi fabrika ovog automobilskog giganta. Radi se o gradu na severu Bavarske sa oko 150. 000 stanovnika. Da vam je neko rekao pre 20, 30 i više godina, da je kompanija „Audi“, a  posledično i grad Ingolštad u najvećoj krizi i, praktično, na kolenima rekli biste mu “ajde bre šta lupaš, oni su najbogatiji grad”, međutim to se sada upravo dešava. To je tema sa kojom se bavi ugledni britanski “Ekonomist”, a prenosi zagrebački “Jutarnji list”, a naslovi u tim novinama glase “Audijev grad na rubu propasti, crni niz preti Nemačkoj i “Najgora kriza u istoriji Nemačke”. O razmerima krize govori i podatak da će u slučaju Ingolštada intervenisati Savezna Vlada Nemačke do kraja godine. Kad dođete u Ingolštad sve je u znaku Audija, a kako se navodi u tekstu, kada upoznate nekoga iz tog grada, gotovo je sigurno da taj on ili ona ili neki njihov rođak ili prijatelj radi u Audiju, koji u Ingolštadu zapošljava 40 000 ljudi. Veliki pad dobiti i broja zaposlenih uticali su da se isprazni kasa grada Ingolštada, sedišta Audija. Prihodi od poreza na poslovanje su se prepolovili upravo zbog problema Audija i njegove matične kompanije Volkswagen. Grad Ingolštad zaustavio je sve projekte.

GRAD AUDIJA  NIJE MOGAO FINANSIRATI OBNOVU DOTRAJALE ŠKOLE

Evo jednog podatka, kako piše Ekonomist, a prenosi Jutarnji list, koji možda najbolje oslikava stanje u Audijevom gradu. Učenici su morali biti premešteni iz jedne dotrajale škole, jer grad nije mogao finansirati njenu obnovu. „Audi je blagoslov za naš grad, ali jednako tako i rizik“, kaže gradonačelnik Michael Kern. Jednostavan je razlog krize grad Audija. Kada privreda radi i puni budžet napreduje i grad, ali kada privreda uđe u probleme, to se sigurno prenosi i na grad i državu. Nekada je ovaj grad plivao u novcu, kao i njegovi stanovnici. I to nije slučaj samo sa Ingoštadom.

NEMAČKI GRADOVI IMAJU UKUPNI MANJAK OD 32 MILIJARDE EVRA

Veliki broj nemačkih gradova je na kolenima. Prema najnovijem izveštaju Fondacije Bertelsmann, ukupni budžetski manjak nemačkih opština i gradova, prošle je godine dosegnuo rekordne 32 milijarde eura, što je gotovo 30 posto više nego godinu pre, a sa tendencijom daljeg gomilanja minusa. „Ovo je najgora kriza u istorji Savezne Republike Nemačke“, kaže René Geissler, profesor javne uprave na Visokoj tehničkoj školi u Wildauu.Ti zapadni mediji pišu da širom Nemačke, škole, puteni i sportske dvorane propadaju jer su ulaganja u infrastrukturu naglo smanjena. Zaostatak u ulaganjima u lokalnu infrastrukturu narastao je na rekordnu 231 milijardu eura.

EKONOMSKA KRIZA GURA DESNU ALTERNATIVU ZA NEMAČKU NAPRED

Ovakva ekonomska situacija u najjačoj državi Evropske unije mogla bi, ocenjuju analitičari, dodatno pogurati desnu Alternativu za Nemačku napred, što se definitivno ne bi svideo briselskoj administraciji. U Nemačkoj kažu: „Svaki školski krov koji prokišnjava i ostane nepopravljen tri godine dodatno jača desne populiste“. Podaci koje ste pročitali su delo uglednog The Economista.