Reditelj Dragoslav Bokan bio je gost emisije „Reč po reč“, u kojoj je govorio o Srbiji, svom životnom putu, ratnim godinama, umetnosti, Narodnom pozorištu, veri, ali i filmu o despotu Stefanu Lazareviću koji priprema.

fotoTV Palma Plus

VENČAN SAM SA SRBIJOM

„Ja sam venčan sa Srbijom i sa otadžbinom i sve onda drugo dolazi nekako iza toga“, rekao je Bokan na početku razgovora. Kako je objasnio, njegov odnos prema Srbiji nije samo pitanje političkog ili nacionalnog opredeljenja, već duboke lične veze. „Ili voliš, a kad voliš, onda braniš, onda se žrtvuješ,  Ili ne voliš“, poručio je.

OD UMETNOSTI DO RATNIH GODINA

Iako je njegov prvi izbor bila umetnost i filmska režija, Bokan ističe da ga politika sama po sebi nikada nije posebno zanimala. „Mene je interesovala Srbija. I onda su rane Srbije, bolovi Srbije, potrebe Srbije uzrokovale to kako ću se ja boriti za nju“, rekao je.

Govoreći o godinama koje su prethodile ratovima devedesetih, prisetio se povratka iz Amerike i svog angažmana u Srpskoj narodnoj obnovi. Kao mlad čovek našao se u situaciji u kojoj je morao da odluči da li će ostati po strani ili će podeliti sudbinu ljudi koji su odlazili na ratište.

Posebno je govorio o trenutku kada je, prisustvujući sahranama mladih dobrovoljaca, shvatio da više ne može da ostane samo posmatrač. „Kada vas ta majka zagrli ili kada vas neko iz te porodice dodirne u ruku, to toliko strašno deluje da prosto ne možete podneti tu pomisao da ste privilegovani“, ispričao je.

Zbog toga je otišao na ratište, iako je njegovo poznavanje oružja bilo ograničeno na iskustvo iz vojske. „Hteo sam što brže da uđem u smrtnu opasnost da bih imao pravo normalno da spavam i normalno da živim“, rekao je Bokan.

Ratne godine, dodao je, nisu ga toliko promenile koliko su ga vaspitale i naterale da sazri. „Život me je učio tome da je sudbina kolektiva, sudbina zajednice, sudbina mog naroda važnija od mene“, rekao je.

FILM O DEČANIMA – PONOS VEĆI OD NAGRADA

Jedan od najznačajnijih delova njegovog rediteljskog rada vezan je upravo za srpsku kulturnu i duhovnu baštinu. Pre ratova snimao je dokumentarne filmove o srpskim manastirima, među kojima je i film o Visokim Dečanima.

Bokan je posebno istakao da je taj film, nastao u saradnji sa brojnim stručnjacima, bio jedan od argumenata koji su doprineli predstavljanju značaja Dečana u procesu njihove zaštite. „To mi je najveći ponos, mnogo veći nego neke nagrade ili nešto tako obično“, rekao je.

NAJTEŽI TRENUTAK – PITANJE BAKE MARIJE

Tokom razgovora osvrnuo se i na jedan od najtežih perioda svog života — šest meseci koje je proveo u pritvoru tokom devedesetih. Međutim, kako je rekao, najteže mu nije pala ni presuda ni medijski napadi, već jedno pitanje njegove bake Marije, kod koje je odrastao.

„Pitala me je: ‘Dragoslave , je l’ istina ovo što pišu o tebi?’ Eto, to je bio najteži trenutak mog života“, ispričao je. Bokan je govorio i o svojoj porodici i otkrio da je otac šestoro dece, ali da je njegov prvi sin Vlad preminuo kao beba. „Uspeo sam da ga krstim u porodilištu. Tako da on postoji i kao ime i kao ličnost“, rekao je.

NARODNO POZORIŠTE – MOJ ZADATAK JE DA OPSTANE

Bokan se u emisiji osvrnuo i na svoj angažman u Narodnom pozorištu, gde je predsednik Upravnog odbora. Kaže da mu je jedan od najvažnijih zadataka da ta institucija opstane i razvija svest o značaju srpske kulturne politike. „Moj zadatak je da Narodno pozorište opstane, da se ne preda, da ne postane trojanski konj Hrvatskog narodnog kazališta, da se uozbilji, da se formira neka samosvest“, rekao je. Govoreći o odnosima unutar pozorišta i kritikama kojima je izložen, Bokan kaže da je u ovom poslu najvažnije izdržati pritiske i nastaviti rad.

SUPROTNO PRAVDI JE LJUBAV

Govoreći o aktuelnim sukobima i podelama u Srbiji, Bokan je rekao da iz devedesetih svako treba da izvuče sopstvene zaključke. Posebno je govorio o tome kako Srbi, po njegovom mišljenju, često imaju snažan osećaj za nepravdu, ali i o potrebi da se pored pravde govori i o ljubavi. „Suprotno pravdi nije nepravda. Suprotno pravdi je ljubav. Ona ume da uteši, ume da zagrli, ume da se pokaje, ume da kaže izvini i ume da oprosti“, rekao je.

NISAM IZGUBIO VERU U BOGA

Bokan je govorio i o svojoj veri i saobraćajnoj nesreći koju je doživeo 15. februara, na svoj rođendan. U sudaru sa kamionom njegov automobil je bio uništen, ali je on ostao nepovređen. „Kad se sve stišalo, ja sam se pomerio, izašao iz kola i video da mi nije ništa. Kola su bila uništena“, ispričao je. Na pitanje na šta je najponosniji kada se ugase svetla reflektora  i ostane sam sa sobom, odgovorio je: „Na to što nisam izgubio veru u Boga.“

FILM O DESPOTU STEFANU LAZAREVIĆU

Bokan je otkrio i da već godinama priprema film o despotu Stefanu Lazareviću. Film, čiji je scenario radio sa filozofom i pesnikom Dejanom Dionisijem Mrkajićem, trebalo bi da prikaže jednu od najznačajnijih ličnosti srpskog srednjeg veka. Posebno je zanimljivo njegovo svedočenje o tome kako je, pre osam godina, saznao da bi upravo on trebalo da režira taj film.

„Nisam ja birao, nego je despot izabrao“, rekao je Bokan, opisujući susret sa igumanijom koja mu je prenela neobično viđenje despota Stefana Lazarevića. Na pitanje koji bi dan svog života ponovo proživeo, upravo taj dan izdvojio je kao poseban. „To je verovatno najlepši, najčudniji i najtajanstveniji dan u mom životu“, rekao je.

VENČANJE I MEDENI MESEC SA SRBIJOM TRAJU JOŠ UVEK

Gostovanje Dragoslava Bokana u emisiji „Reč po reč“ bilo je razgovor o umetnosti, istoriji, Srbiji, veri i ličnim izborima. Kroz gotovo čitav razgovor provlačila se jedna ista ideja — njegov snažan odnos prema Srbiji i uverenje da čovek, kako je rekao, kroz život mora da ostane veran onome u šta veruje. „Do kraja čvrst i u braku sa Srbijom. I to moje venčanje i medeni mesec sa Srbijom traje još uvek“, rekao je Dragoslav Bokan.