„GODINA U PREGLEDU SA VLADIMIROM PUTINOM“: Počela konferencija sa ruskim liderom
Od 2001. godine održano je 18 odvojenih direktnih linija i 16 konferencija za novinare, ovo je 22. put da se održava Putinova godišnja konferencija. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas da je za dve nedelje, otkako je otvorena linija, prikupljeno skoro tri miliona pitanja za Putina i da konferenciju direktno prati oko 600 novinara.
RAZGOVORI O MIRU I TERITORIJI SA KIJEVOM
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas da Kijev nije pokazao spremnost na teritorijalne ustupke i mir.
„Rusija za sada ne vidi spremnost Kijeva da razmatra teritorijalna pitanja. Kijev odbija da se sukob završi mirnim putem. Rusija je spremna i želi da se sukob u Ukrajini završi mirnim putem“, rekao je Putin na početku godišnje konferencije za medije na kojoj mu pitanja postavljaju novinari i građani.
On je podsetio da je 2022. godine, kada je sve dostiglo „tačku preloma“, kada je „kijevski režim pokrenuo rat u Donbasu“, Rusija naglasila da će biti primorana da prizna LNR i DNR, preneo je Sputnjik.
„Sve je počelo sa državnim prevratom u Ukrajini“, rekao je Putin, odgovarajući na pitanje voditelja o tome kojim putem će biti ostvareni ciljevi – ratom ili mirom.
On je kazao da su ukrajinske vlasti tada odbile da povuku svoje trupe i da sprovedu Istanbulske sporazume, a sada odbijaju da mirno reše sukob.
„Ipak, Moskva vidi određene signale da je Kijev spreman da se uključi u dijalog“, naglasio je predsednik Rusije.
STANJE NA FRONTU
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da se ukrajinske snage povlače na svim pravcima i da inicijativa na frontu sada pripada ruskoj vojsci.
„Otkako je ukrajinska vojska proterana sa teritorije Kurske oblasti, sva inicijativa na frontu je u rukama ruske vojske“, rekao je Putin na početku godišnje konferencije za medije, prenosi Sputnjik.
On je naveo da zauzimanje Severska otvara put ka Slavjansku, dok ruske snage, kako je istakao, aktivno deluju i na južnolimanskom pravcu.
„Krasni Liman će uskoro biti oslobođen. Slavjansk, Kramatorsk i Konstantinovka su trenutno glavna uporišta Ukrajine“, rekao je ruski predsednik. Putin je dodao da je polovina Konstantinovke, Dimitrova i Guljajpolja oslobođena. Takođe je potvrdio da je Kupjansk pod kontrolom ruske vojske i da je oko 3.500 ukrajinskih vojnika opkoljeno u okolini grada.
„Nemaju nikakve šanse“, naglasio je on. Prema njegovim rečima, ruska vojska sada vodi operacije za zauzimanje mesta Kupjansk-Uzlovo, gde se nalazi oko 15 ukrajinskih bataljona, koji su opkoljeni i nisu dobili naredbu da se povuku.
Kada je reč o stanju na frontu, Putin je rekao da je više od polovine ukrajinskih naselja pod kontrolom ruskih vojnika.
ZELENSKI I SNIMAK ISPRED KUPLJANSKA
Predsednik Rusije je komentarisao snimak koji je Zelenski napravio pre nedelju dana navodno u Kupjanskom, a zapravo je snimljen kilometar dalje od grada, kod kamene table grada:
„Vladimir Zelenski je umetnik i to talentovan – to govorim bez ikakve ironije“, rekao je Putin u odgovoru na pitanje ruskog novinara, preneo je Raša tudej.
On je dodao da ne prati takve stvari i precizirao da se tabla ispred koje se snimao nalazi na oko kilometar od Kupjanska.
„Ne pratim šta radi Zelenski. On je umetnik i to talentovan. Ništa nije neobično to što je iscenirao slikanje ispred Kupjanska. Postavlja se pitanje zašto se slika daleko od grada? Neka dođe u centar u grada, ako su ga već oslobodili. Pa što stojiš na pragu? Uđi u kuću“, našalio se Putin.
POKUŠAJ ZAPLENE RUSKE IMOVINE U EU
Komentarišući nedavne neuspešne pokušaje zaplene ruske imovine, Putin je na godišnjoj konferenciji za medije na kojoj mu pitanja postavljaju novinari i građani rekao:
„Pokušaji da se konfiskuju ruska sredstva nisu samo krađa, to je pljačka“, prenela je Ria novosti.
On je dodao da bi izdavanje kredita Kijevu koristeći zamrznuta ruska sredstva značilo težak udarac po budžete svih zemalja Evropske unije.
„Donošenje odluka koje podrazumevaju pljačku tuđeg novca nije lako za EU. To nije samo udarac po njenom imidžu, to potkopava poverenje u evrozonu. Nakon ovoga, i druge zemlje će početi da se plaše za svoje devizne rezerve“, rekao je ruski predsednik.
Putin je takođe upozorio da sada EU kritikuje „specijalnu operaciju u Ukrajini“, ali da sutra ista logika može da se primeni, na primer, na pitanja „poštovanja prava LGBT osoba“.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta izjavio je danas da je Evropska unija odlučila da Ukrajini pruži 90 milijardi evra finansijske podrške za period 2026-2027.
Prema rečima nemačkog kancelara Fridriha Merca zamrznuta ruska imovina ostaće blokirana dok Rusija ne plati reparacije Ukrajini.
MIROVNI PLAN TRAMPA ZA UKRAJINU
Odgovarajući na pitanje novinara američke televizije NBC da li će se osećati odgovornim za razvoj situacije u zoni „specijalne vojne operacije“ naredne godine ukoliko Rusija odbije mirovni plan Vašingtona, Putin je rekao da je takva tvrdnja „nekorektna i neosnovana“, preneo je Sputnjik.
„Kada sam došao u Enkoridž na sastanak sa Trampom, rekao sam da su pred nama složena rešenja“, naveo je ruski predsednik na godišnjoj konferenciji za medije na kojoj mu pitanja postavljaju novinari i građani.
Putin je ponovio da Rusija, prema njegovim rečima, nije započela sukob, već da su Zapad i Kijev „prevarili Rusiju“ u okviru Minskih sporazuma. On je ocenio da američki predsednik ulaže velike napore u rešavanje ukrajinske krize.
„Tokom susreta na Aljasci mi smo se praktično saglasili sa predlogom američkog lidera. Rusija je saglasna sa pregovorima i okončanjem sukoba u Ukrajini. Lopta je sada na strani Kijeva i njegovih evropskih sponzora“, rekao je Putin.
PITANJE NIS-A
Predsednik Rusije Vladimirr Putin izjavio je danas da zna šta se događa sa kompanijom NIS i da se nada da će se naći zajedničko rešenje.
„Znamo šta se događa sa kompanijom NIS. Imamo međudržavni sporazum i polazimo od toga da će prijateljsko srpsko rukovodstvo to imati u vidu. Imamo predstavu u kom pravcu želimo da zajedno idemo dalje. Radimo na tome i nadam se da ćemo naći potrebno rešenje“, rekao je ruski predsednik, prenosi Sputnjik.
On je rekao i da se bez obzira na spoljašnju težnju da se poboljšaju odnosi da se nastavlja sankcioni pritisak kao način pokazivanja sile, prenosi srpski servis Raša tudej.
„Moskva polazi od toga da će Beograd ispuniti preuzete obaveze i da će Rusija i Srbija realizovati brojne druge zajedničke projekte“, rekao je on, prenosi srpski servis.
RUSKA PRIVREDA STABILNA UPRKOS IZAZOVIMA
Ruska privreda je stabilna uprkos izazovima, a inflacija u zemlji će na kraju ove godine iznositi između 5,7 i 5,8 odsto, izjavio je danas predsednik Rusije Vladimir Putin na godišnjoj konferenciji za novinare. On je podsetio da je cilj bio da se inflacija spusti bar na šest odsto, ali da trenutni pokazatelji ukazuju da će ona na kraju godine biti i niža od tog nivoa.
Putin je napomenuo da je usporavanje ekonomskog rasta Rusije na oko jedan odsto u 2025. cena koju država plaća radi očuvanja kvaliteta privrede. Kako je naveo, reč je o koordinisanim merama vlade i Centralne banke Rusije kako bi se snizila i kontrolisala inflacija, prenosi Interfaks. Ukupan kumulativni rast ruske ekonomije u periodu od 2023. do 2025. iznosi 9,7 odsto, dok je privreda evrozone u istom periodu porasla za oko 3,1 do 3,2 odsto, istakao je predsednik Rusije.
Putin je poručio i da nezaposlenost u Rusiji ostaje na minimalnom nivou od oko 2,2 odsto, uz nastavak rasta realnih zarada, koje bi u 2025. godini, prilagođene inflaciji, trebalo da porastu za oko 4,5 odsto. On je dodao da deficit ruskog federalnog budžeta u 2026. neće premašiti 1,6 odsto BDP, dok državni dug ostaje među najnižima u poređenju sa razvijenim ekonomijama. Vladimir Putin je ocenio da je ruska vlada uspela da uravnoteži budžet, što je, prema njegovim rečima, važan pokazatelj stabilnosti ekonomije i finansijskog sistema.
NEĆE BITI NOVIH SPECIJALNIH OPERACIJA UKOLIKO EVROPA UVAŽI RUSKE BEZBEDONOSNE INTERESE
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas da neće biti novih specijalnih vojnih operacija ukoliko zapadne zemlje budu pokazivale poštovanje prema Rusiji i njenim bezbednosnim interesima, poručivši da je Moskva spremna na saradnju sa Zapadom na ravnopravnoj osnovi, ukoliko postoji uzajamno uvažavanje. Ruski predsednik je istakao da je širenje NATO-a na istok direktan pokazatelj ignorisanja bezbednosnih interesa Rusije i ocenio da je Moskva u više navrata bila obmanuta po tom pitanju, prenosi TV Rosija 1.
„Neće biti nikakvih novih specijalnih vojnih operacija ako se budete odnosili prema nama s poštovanjem i budete poštovali naše interese, isto kao što smo mi pokušavali da poštujemo vaše. Zapadni političari su sami stvorili sadašnju situaciju. Oni nastavljaju da rade u pravcu eskalacije tvrdeći da se Moskva navodno sprema da napadne Evropu, ali to je potpuna besmislica“, naglasio je Putin.
Ruski predsednik je poručio i da je Rusija otvorena za saradnju sa Evropom, Velikom Britanijom i Sjedinjenim Američkim Državama, ukoliko se ona zasniva na ravnopravnosti i međusobnom poštovanju.
„Svi će biti na dobitku ako Rusija i Evropa budu sarađivale. Ako bismo udružili napore sa evropskim zemljama, naš kombinovani BDP, meren paritetom kupovne moći, bio bi veći od BDP-a Sjedinjenih Država“, istakao je Putin.
Ruski predsednik je naglasio i da Rusija nije u ratu protiv Zapada, već da Zapad ratuje protiv Rusije „rukama ukrajinskih nacionalista“, preneo je Sputnjik. Prema njegovim rečima, na Zapadu se trenutno svesno stvara slika Rusije kao neprijatelja, kako bi se prikrile sopstvene sistemske greške u ekonomiji i socijalnoj sferi.
Putin je tokom obraćanja govorio i o izjavama generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea, rekavši da je iznenađen njegovim, kako je naveo, glasnim i nejasnim porukama o navodnoj pripremi rata sa Rusijom.
„Pametan je, sistematičan i efikasan čovek. Ekonomija Holandije je u dobrom stanju i to je delimično njegova zasluga. Ali ne razumem šta sada govori. Dođe mi da pitam zašto govori o ratu sa Rusijom“, rekao je Putin.
Ruski predsednik je dodao da se u novoj strategiji nacionalne bezbednosti Sjedinjenih Američkih Država Rusija ne navodi kao neprijatelj, dok, kako je rekao, generalni sekretar NATO-a istovremeno govori o mogućem sukobu.
„U američkoj strategiji bezbednosti Rusija se ne označava kao neprijatelj ili cilj, a generalni sekretar NATO-a govori o ratu sa nama. Kako je to moguće? Zar ne znaju da čitaju zvanične dokumente?“, rekao je Putin, prenosi agencija RIA Novosti.
On je podsetio da je, prema ranijim obećanjima zapadnih lidera, granice NATO-a trebalo da ostanu nepromenjene, ali da su ta obećanja, kako je naveo, ignorisana, dok je vojna infrastruktura Alijanse nastavljala da se približava granicama Rusije, što je izazivalo i i dalje izaziva ozbiljnu zabrinutost Moskve.
Putin je naveo i da je bivši nemački kancelar Helmut Kol još 1993. godine govorio da budućnost Evrope mora biti „obavezno zajedno sa Rusijom“.
RUSIJA ĆE UKLONITI SVAKU PRETNJU KALINJINGRADU, NADA SE DA DO ESKALACIJE NEĆE DOĆI
U okviru segmenta „Direktna linija“, Putin je naglasio da bezbednost Kalinjingradske oblasti predstavlja pitanje od vitalnog značaja za Rusiju, preneo je TV kanal Rosija 1.
„Ako nam budu stvarane pretnje te vrste, te pretnje ćemo uništavati. Svi treba to da razumeju i da budu svesni da bi takve akcije neminovno dovele do eskalacije kakva do sada nije viđena“, rekao je Putin.
On je dodao da bi ugrožavanje Kalinjingradske oblasti, uključujući eventualnu blokadu, moglo da preraste u oružani sukob velikih razmera, podižući krizu na potpuno novi nivo. Putin je, prema navodima Sputnjika, istovremeno izrazio nadu da do takvog scenarija ipak neće doći.
„Nadam se da se to neće dogoditi“, rekao je Putin odgovarajući na pitanje novinara o mogućem odgovoru Rusije u slučaju blokade Kalinjingradske oblasti.
Ruski predsednik je ponovio i ranije iznete stavove da Zapad, prema njegovim rečima, namerno stvara sliku Rusije kao neprijatelja kako bi prikrio sopstvene političke i strateške greške.
„Zapadni političari su svojim postupcima stvorili neprijateljsku atmosferu i nastavljaju da je podgrevaju. Stalno govore o tome da se pripremaju za rat sa Rusijom“, rekao je Putin.
On je zaključio da takva retorika i konkretni potezi dodatno povećavaju rizik od destabilizacije i ozbiljnog sukoba u Evropi.
EVENTUALNI IZBORI U UKRAJINI
„Spremni smo da razmotrimo načine da se osigura bezbednost tokom izbora u Ukrajini. Bar da se uzdržimo od napada duboko na toj teritoriji u danu glasanja“, rekao je Putin, prenosi TV kanal Rosija 1.
Ruski predsednik je dodao da Rusija ima pravo da traži da ukrajinski građani koji trenutno žive u Rusiji mogu da učestvuju u predsedničkim izborima Ukrajine na teritoriji Rusije.
„Ako se izbori budu održali, imamo pravo da zahtevamo od onih koji ih organizuju da se omogući pravo glasa Ukrajincima koji žive u Rusiji“, naglasio je Putin.
Predsednik Rusije je podsetio da u Rusiji, po različitim procenama, živi od pet do deset miliona građana Ukrajine, i da vlast u Ukrajini mora biti legitimna, što bez predsedničkih izbora nije moguće. Ruski predsednik je, takođe, upozorio da odluka Kijeva da iskoristi izbore za zaustavljanje ruske ofanzive ne bi bila ispravna.
Putin je prethodno ocenio da potpisivanje bilo kakvih dokumenata sa sadašnjim rukovodstvom Ukrajine nema smisla, jer je, po njegovim rečima, ono izgubilo legitimitet. On je istakao potrebu za održavanjem predsedničkih izbora i referenduma čime se ukine vanredno stanje u Ukrajini.
Izvor: Agencija Tanjug
