ĐEDOVIĆ: Vreme nam curi, ali sve ćemo uraditi da zaštitimo građane kao i do sada

Otvarajući Beogradski energetski forum ministarka je rekla da zahtevi Srbije ostaju nepromenjeni u vidu uvećanja našeg udela u NIS-u za pet odsto radi mogućnosti blokiranja odluka koje nisu u državnom interesu.

Đedović Handanović je naglasila da vreme curi, ali da Srbija ostaje posvećena pronalasku drugačijeg rešenja kako bi uradila sve radi zaštite interesa zemlje, građana i privrede, kao i da obezbedi sigurnost snabdevanja našeg tržišta. Podsetila je i da Gasprom Njeft i MOL Group imaju još 11 dana da američkom OFAC-u dostave dokumentaciju o kupoprodajnim ugovorima.

Podsetila je da krajem prošle godine 100 dana u Srbiju nije ušla sirova nafta, ali da je država bila spremna i rafinerija u Pančevu radila neprekidno tokom tog perioda.

„Niko to nije osetio u svakodnevnom životu u Srbiji. To je rezultat odgovorne politike i dovoljnih rezervi koje smo skoro udvostručili od 2022. godine“, rekla je ministarka.

Prema njenim rečima, Srbija će nastaviti da ulaže u naftni, gasni i elektroenergetski sektor, uz paralelan razvoj obnovljivih izvora energije i razmatranje nuklearne energije kao opcije za budućnost.

„Ako Slovenci, Bugari, Rumuni i Mađari mogu da imaju nuklearne elektrane, zašto ne bismo i mi razmotrili tu opciju“, rekla je ona.

Ministarka je rekla da se trenutno rade analize i studije prema preporukama Međunarodne agencije za atomsku energiju, a naredne godine Srbija bi trebalo da ima pregled stanja potreban za donošenje odluke o lokaciji i tehnologiji buduće nuklearne elektrane, a da Elektroprivreda Srbije (EPS) četvrtu godinu posluje profitabilno i da je Srbija u prethodne dve godine dobila 426 novih megavata proizvodnih kapaciteta.

„Ukupni instalisani kapaciteti iz obnovljivih izvora energije (OIE) povećani su sa 420 megavata pre četiri godine na 1.200 megavata danas“, rekla je ona.

Istakla je da Srbija sprovodi energetsku tranziciju uz očuvanje stabilnosti sistema i sigurnosti snabdevanja, kao i da je stepen implementacije politika u oblasti OIE prema izveštaju Sekretarijata Energetske zajednice dostigao oko 80 odsto.

Govorila je o CBAM mehnizmu i naglasila da Srbija mora oprezno da upravlja tim procesom kako bi zaštitila konkurentnost privrede i stabilnost energetskog sistema. Kako je navela, Srbija je počela primenu zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte, uz početnu cenu od četiri evra po toni ugljen-dioksida.

Đedović Handanović je podsetila i da je planom „Srbija 2030-2035“ predviđeno oko 14,4 milijarde evra ulaganja, precizirala da je okosnica razvoja izgradnja reverzibilne hidroelektrane Bistrica, dok će dodatnu sigurnost obezbediti nove gasne elektrane u Nišu i Novom Sadu, a da su u planu dve nove gasne interkonekcije sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, kao i ulaganja od oko 1,2 milijarde evra u gasnu infrastrukturu, čime će s Srbija pozicionirati kao „tranzitna zemlja i gasno čvorište u jugoistočnoj Evropi“. Poručila je da Srbija mora da gradi više energetskih kapaciteta i da se snažnije regionalno povezuje ostvarujući na taj način nacionalnu bezbednost.

Beogradski energetski forum 2026. (BEF) održava se 11. i 12. maja u hotelu Hajat i ova glavna konferencija u oblasti energetike u Jugoistočnoj Evropi okupila je oko preko 500 stručnjaka iz više od 30 zemalja uključujući ministre energetike iz regiona, predstavnike međunarodnih organizacija, investitore i vodeće kompanije iz energetskog sektora sa ciljem definisanja pravaca energetske sigurnosti u izazovnim geopolitičkim okolnostima.

Izvor: Agencija Tanjug