U Beogradu predstavljeno aprilsko izdanje Svetskih ekonomskih izgleda Međunarodnog monetarnog fonda
Dana 8. maja 2026, u Beogradu predstavljeno je aprilsko izdanje publikacije Svetski ekonomski izgledi (World Economic Outlook), u organizaciji Međunarodnog monetarnog fonda, publikacije koja predstavlja jedan od ključnih izveštaja o svetskim makroekonomskim kretanjima i izgledima.
Događaj je otvorio g. Lev Ratkoiski, stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji, a kasnije se prisurnima obratila gđa Ana Ivković, viceguverner Narodne banke Srbije.
G. Ratkovski je predstavio aktivnosti misije Međunarodnog monetarnog fonda, kojom prilikom je istako da su da su predstavnici Međunarodnog monetarnog fonda i Republike Srbije postigli dogovor na nivou tima Međunarodnog monetarnog fonda o trećem razmatranju programa podržanog Instrumentom za koordinaciju politika, koji treba da odobri Izvršni odbor Fonda.
Kada je reč o projekcijama, zaštitnim mehanizmima i preduzetim merama, g. Ratkovski je zaključio da se Srbija, kao i druge zemlje, suočava sa krizom usled rata na Bliskom istoku, ali da raspolaže značajnim rezervama i vodi opreznu i predvidivu makroekonomsku politiku.
Ocenio je da će rast bruto proizvoda ubrzati na 4 odsto zahvalkujući rastu realnog dohotka, novim izvoznium kapacitetaima u prerađivačkoj industriji, oporavku poljoprivredne proizvodnje, ulaganju u infrastrukturu i energetiku, kao i turističkim uslugama u vezi sa izložbom „Ekspo”.
Neveo je da je inflacija i dalje niska, zahvaljujući smanjenju akciza na gorivo i uticaju države na ograničenje marži na cene namirnica, što dovodi do projekcije nižih prosečnih inflacija u aprilskom izveštaju Svetski ekonomski izgledi koja iznosi 3,5 odsto. Srbija je posvećena zadržavanju inflacije na 3 odsto bruto domaćeg proizvoda tokom 2026–2027. godine i primeni posebnih fiskalnih pravila u vezi sa platama u javnom sektoru i penzijama, dok je smanjenje akciza na gorivo ublažilo naftni šok, ali da ih je potrebno uskoro ukinuti kako bi se izbeglo produženo subvencionisanje tržišta energenata i očuvala fiskalna održivost. Kako je dalje ocenio Srbija poseduje jak zaštitni mehanizam, umeren javni dug, visoke devizne rezerve i stabilan bankarski sistem. G. Ratnovski je takođe preneo preporuke Međunarodnog monetarnog fonda u vezi s reformama koje bi mogle dodatno unaprediti poslovno okruženje, povećati produktivnost i potencijalni rast.
Viceguverner Ana Ivković istakla je da Narodna banka Srbije razume potrebu institucija poput Međunarodnog monetarnog fonda da ukazuju na globalne rizike i Narodna banka Srbije izrađuje različite scenarije mogućih ishoda. Kako dalje ocenjuje gđa Ivković Srbija ima znanje i instrumente za reagovanje u najizazovnijim globalnim uslovima, zbog čega je jedina zemlja koja je kandidat za Evropsku uniju s kreditnim rejtingom investicionog ranga. Po rečima viceguvernerke Srbija se pre 15 godina bacila dvostrukim deficitima i ogromnim makroekonomskim neravnotežama, dok danas govori o „finim podešavanjima i strukturnim reformama naredne generacije“.
„I na kraju – a u vezi sa izdvajanjem za odbranu – mir i stabilnost nemaju ni cenu ni alternativu!”, zaključila je gđa Ivković.
G. Balima je ocenio da je svetska privreda ponovo izložena poremećajima, ovog puta zbog rata na Bliskom istoku, što stvara pritiske na zemlje u usponu i zemlje u razvoju, posebno uvoznike robe koji već imaju određene probleme. Skok cena robe, rast inflacionih očekivanja i pooštreni uslovi finansiranja stavljaju na proveru otpornost svetske privrede. Produženi sukob, dublja geopolitička fragmentacija ili nove trgovinske tenzije mogli bi usporiti rast, dok visoki javni dug i oslabljeni fiskalni i monetarni zaštitni mehanizmi mogu dodatno produbiti slabosti. Politike bi trebalo da podstiču prilagodljivost, jačaju kredibilitet i unapređuju međunarodnu saradnju.
Analiza Međunarodnog monetarnog fonda, zasnovana na globalnim podacima o sukobima posle Drugog svetskog rata, pokazuje da sukobi izazivaju velike i dugotrajne gubitke u ekonomskoj aktivnosti u zemljama u kojima se vode borbe, ali da se efekti prelivaju i na druge zemlje. Ekonomski oporavak je spor i neujednačen i u velikoj meri zavisi od održivosti mira. Čak i kada se mir održi, oporavak je skroman u odnosu na ratne gubitke, pri čemu ga pre svega pokreće tržište rada, dok kapital i produktivnost ostaju na niskom nivou.
Rana makroekonomska stabilizacija, restrukturiranje duga i domaće reforme od suštinskog su značaja, ali je neophodna i međunarodna podrška.
Sveobuhvatni paketi mera koji istovremeno smanjuju neizvesnost i obnavljaju kapitalnu osnovu generišu pozitivne efekte i doprinose snažnijem oporavku.
G. Balima takođe je ukazao na nalaze analize Međunarodnog monetarnog fonda prema kojima su povećana izdvajanja za odbranu postala učestalija, pri čemu rashodi za odbranu rastu usled intenziviranja geopolitičkih tenzija. Iako su, u proseku, blizu vrednosti 1, multiplikatori potrošnje za odbranu znatno variraju u zavisnosti od načina na koji se potrošnja sprovodi, finansira i raspoređuje, ali i od toga koliki se deo opreme uvozi.
Uopšteno govoreći, uz odgovarajuće politike, šteta može ostati ograničena. Zemlje mogu preduzeti određene mere samostalno, a neke od njih mogu doprineti i jačanju globalne stabilnosti. S druge strane, postoje i mere koje zahtevaju kolektivno delovanje kako bi se ponovo uspostavila stabilnost u međunarodnim ekonomskim odnosima.
