DR TRAJKOVIĆ: Hronična opstruktivna bolest pluća peti uzrok mortaliteta u Srbiji

Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) je heterogeno, odnosno različito plućno stanje koje se karakteriše hroničnim respiratornim simptomima, kašljanjem, iskašljavanjem, nedostatkom daha ili pogoršanjima koja su uzrokovana abnormalnostima disajnih puteva, u smislu bronhitisa, bronhiolitisa ili poremećaja na nivou plućnih mehurića, emfizema pluća, koje se karakteriše jednom progresivnom, uglavnom perzistentnom opstrukcijom protoka vazduha.

SIMPTOMI

Simptomi ove bolesti su nedostatak daha, kašalj, iskašljavanje ili egzacerbacija, odnosno pogoršanje hronične opstruktivne bolesti pluća.

-Dakle, imamo jednu, uglavnom, progresivnu, perzistentnu opstrukciju protoka vazduha. Znači, naši pacijanti, uglavnom, imaju problem da izbace vazduh iz naduvenih pluća – naveo je dr Trajković i dodao da je opstruktivna bolest pluća veoma, veoma ozbiljna i rasprostranjena bolest.

UZROCI

Prema njegovim rečima, uzrok nastanka hronične opstruktivne bolesti može da bude vrlo različit. Postoje genetski faktori i predispozicija, kao i spoljašni faktori.

-Među genetskim faktorima postoji jedan entitet koji se zove deficit nekog specifičnog enzima, koji, uglavnom, pogađa mlađe ljude, te se hronična opstruktivna bolest pluća javlja pre 45-te. godine. Klinički se reprezentuje sa dispnojom, odnosno nedostatkom daha. Što se tiče spoljašnjih faktora, u svetu se smatra da od 385 do 392 miliona ljudi boluje od hronične opstruktivne bolesti pluća, a da je od ove bolesti 2021. godine umrlo 3,9 miliona ljudi. Ona je treći vodeći uzrok smrtnosti u svetu, posle ishemijske bolesti srca i šloga – pojasnio je dr Trajković.

Što se tiče Srbije, prema podacima “Batuta” iz 2023. godine 3,5 odsto ljudi boluje od hronične opstruktivne bolesti pluća, koja je peti uzrok mortaliteta.

FAKTORI RIZIKA

Kad je reč o faktorima rizika, gost dr Jasmine Spasojević je rekao da je na prvom mestu pušenje cigareta, lula, ali i elektronskih cigarete, koje su postale sve aktuelnije. Zanimljivo je da je u razvijenim, “bogatim” zemljama duvanski dim u 70 odsto uzrok hronično opstruktivne bolesti. Međutim, u zemljama niskog, nižeg i srednjeg budžeta, taj procenat se kreće od 30 do 40 odsto, a uzrok oboljevanja u većem procentu je aerozagađenje.

KLINIČKA SLIKA

Hronična opstruktivna bolest pluća klinički se prezentuje kroz dve stvari. Jedna može da bude hronični bronhitis, a druga je emfizem pluća. Hronični bronhitis podrazumeva hronični kašalj, iskašljavanje, neprekidno, ili najmanje 3 meseca godišnje u poslednje 2 godine. Emfizem pluća bi bio abnormalnost plućnih mehurića, te ona postaju neelastična, odnosno prenaduvena.

-Nedostatak daha i sviranje u grudima, grubo rečeno, najčešće se ispoljava kroz izdisaj. Stari doktori i kliničari govorili su da kad čovek ima nedostatak daha pri udahu, to u glavnom bude srčanog porekla. Znači, kada čovek ima problem da izbaci vazduh iz pluća, to je primarno plućnog porekla – kazao je dr Trajković.

Svi pacijanti oboleli od hronično opstruktivne bolesti pluća, uglavnom, imaju preko 45 godina, dobar pušački staž, loše mesto življenja, u smislu aerozagađenja, i profesionalno su izloženi nekim noksama. Kod tih osoba počinje da se javlja nedostatak daha.

PRIDRUŽENE BOLESTI

Smatra se da 97,7 odsto pacijanata obolelih od hronično opstruktivne bolesti pluća imaju jedan ili više komorbiditeta, odnosno pridružene bolesti. Tu spada povišen krvni pritisak, srčana slabost, dijabetes, šećerna bolest, ostoporoza i smanjena koštana gustina.

-Zato je vrlo značajno lečiti i jedno i drugo. Uzročno-posledično. Ono što je još vrlo značajno je da je bolest već poodmakla kada se jave simptomi. Pacijantu koji ima pušački staž od, recimo, 25 do 30 godina, koji se popne na prvi sprat i ima nedostatak daha, nije dovoljno samo izmeriti krvni pritisak, uraditi EKG, laboratoriju i reći mu da je dobro. Ne, taj pacijant mora da bude upućen pulmologu na dalju dijagnostiku – savetovao je dr Trajković.

TRIJAŽA

Trijaža tih pacijanata je vrlo bitna, kako pacijant ne bi bio “ispušten” u ranom stadijumu, te treba da se prepoznaju simptomi, kao što su nedostatak daha, kašaj i iskašljavanje.

-Osnovno u dijagnostici je da se uradi rendgen puća, da bi se napravila diferencijalna dijagnoza, da ne bismo propustili nešto mnogo značajnije, krupnije i malignije. Najpre treba uzeti anamnezu, uraditi fizikalni, kao i pregled slušalicama i stetoskopom. U početnim stadijama obično ništa ne nađemo – rekao je dr Trajković.

Dodao je da se rade laboratorijske analize i saturacija kiseonika, a potom pacijent ide na spirometriju.

-Spirometrija je bezopasna metoda kojom pacijentu merimo plućne protoke i volumene. Radimo i bronhodilatatorni test. Znači, damo lek koji širi bronhije da vidimo tu pravu vrednost. I kada zaključimo o čemu se radi, dajemo adekvatnu terapiju – naveo je dr Trajković.

RANA DIJAGNOZA

Hronična opstruktivna bolest pluća ima neku svoju neprekidnost. Prve promene se javljuju na nekim nižim nivoima strukture pluća. Poslednjih tridesetak godina smatralo se da je bolest najprogresivnija u zadnjim stadiumima. Međutim, već desetak godina se zna da je bolest najprogresivnija u smislu simptoma, kvaliteta života i spirometrijskog nalaza, u početnim stadijumima.

-I tu je vrlo značajno rano postaviti dijagnozu i krenuti sa agresivnom terapijom. Jer, ono što se izgubi u plućnoj funkciji tokom trajanja bolesti, nikada se ne vrati. Ono što nas najviše brine jeste da li se radi o emfizemu pluća ili hroničnom bronhitisu, a opet vezano za definiciju, to je pogoršanje bolesti – poručio je dr Trajković.

EGZACERBACIJE

Egzacerbacija, odnosno pogoršanje opstruktivne bolesti pluća, znači da pacijent iz nekog stalnog, perzistentnog stanja, napravi pogoršanje.

-Uzroci tog pogoršanja tokom zimskog perioda, uglavnom, su respiratorne infekcije. Često budu “banalne” respiratorne infekcije, izazvane nekim virusom, ali na virus se napravi bakterijska superinfekcija, pa krene temperatura i pacijent dobije zapajenje pluća. Nijedna egzacerbacija ne vrati plućnu funkciju i stanje organizma na stanje pre pogoršanja. I zato je nama najvažnija borba protiv egzacerbacije, koja je neminovnost. Ali, naše je da se borimo protiv nje – rekao je još dr Trajković.

VRSTE EGZACERBACIJE

Postoje tri vrste egzacerbacije – blage, umereno teške i teške egzacerbacije. Blago pogoršanje bilo bi kada pacijant, pored svoja redovne terapije, uzme neku pumpicu brzog dejstva i bude u redu. Pacijent ima pogoršan nedostatak daha, kašlje, nema temperaturu, laboratorija mu ne ukazuje na bakterijsku superinfekciju, te se lečenje završava bez primene antibiotika. Umereno teške egzacerbacije podrazumevaju primenu antibiotika, ili sistemskih kortikosteroida. Kod teških egzacerbacija dolazi do poremećaja razmene gasova, pacijent zahteva kiseonik ili hospitalizaciju zbog primene intravenske intramuskularne terapije. Te teške egzacerbacije brinu lekare, jer se smatra da je posle njih smrtnost pet puta veća tokom godinu dana, naredne godine.

PRIDRUŽENE BOLESTI

Gotovo 97,7 pacijenata ima od jedne do četiri pridružene bolesti. Zato pulmolozi sa kolegama kardiolozima razgovaraju o sindromu preklapanja.

-Nakon teške egzacerbacije, u prve dve nedelje 20 puta je veći rizik od akutnog kardiovaskularnog događaja i taj rizik se održava nakon narednih 12 meseci. Akutni kardiovaskuvarni događaj podrazumeva infarkt miokarda, nestabilnu anginu ili šlog. Ko doživi umereno teško ekzacerbaciju, ima 2,5 puta veći rizik, koji se održava tokom narednih 6 meseci. To pokazuje koliko je značajno preklapanje bolesti – upozorio je dr Trajković.

Prema njegovim rečima, pacijent, recimo, ima arterijsku hipertenziju, srčanu slabost, anginu, pektoris, a ima i hronično opstruktivnu bolest pluća, pa još i šećernu bolest.

-Znači, svi moramo da sadejstvujemo. Zato se poslednjih godina mnogo priča o tome da pulmološki pacijenti treba da odu na kardiološki pregled, a s druge strane, ako neko ima hipertenziju, srčanu slabost, treba da obavi pulmološki pregled. I treba uvek lečiti i jedno, i drugo – naveo je dr Trajković.

KVALITET ŽIVOTA

Dr Trajkoivć je kazao da na sekundarnom i tercijalnom nivou pacijenti gube kvalitet života.

-Zato nije doktor samo onaj koji posluša pacijenta, pregleda spirometriju i da mu lek. I kaže mu da je sada dobro. Pa, nije dobro. On ima jutarnje tegobe. Кad ustane, treba da “prodiše”, da uđe u dan, da obave jutarnju toaletu, da se dobro iskašlje, za šta mu je, kako je utvrđeno, potrebno 45 do 50 minuta. A čoveku koji nije bolestan od hronične opstruktivne bolesti pluća, treba petnaestak minuta – istakao je dr Trajković.

TERAPIJA

Кada se sagleda da li pacijent ima egzaceracije, kakvi su im simptomi, spirometrija i broj eozinofila, pulmolozi se opredeljuju za terapiju. Ona ide u dva pravca. Može da bude nefarmakološka i farmakološka. Nefarmakološka terapija bi bila apsolutni prekid pušenja, a u drugu vrstu terapije spadaju neke preventivne mere, poput izbegavanja faktora rizika, poput aerozagađenja. Doktor Trajković je rekao da bi pacijenti trebalo putem medija da prate stepen zagađenja i izbegavaju izlazak iz kuće ako je on prevelik. Dodao je da treba da budu i fizički aktivni, ali da ne treba da preteruju u tome i, naravno, moraju da leče druge bolesti.

Kad je reč o farmakološkom lečenju, osnovni lekovi za lečenje hronično opstruktivne bolesti pluća su lekovi koji šire bronhijalno stablo, disanje puteve i prvenstveno omogućavaju izdisaj.

-Znači, bronhodilatatori su osnovni lekovi i primenjuju se inhalacionim putem. Postoji i inhalacija preko pumpica ili preko električnih aparata. Uvek savetujemo pacijente da električni aparat za inhalaciju u kućnim uslovima koriste u kranjoj nuždi. Iako postoji averzija na korišćenje pumpica, to je najbolji način inhalacije, jer lek dolazi onde gde treba i to s minimalnim neželjenim sistemskim dejstima – poručio je dr Trajković.

Dodao je da postoje i kortikosteroidi, koji su antizapaljenski lekovi, a da od lekova za oralnu upotrebu postoje aminofilin, koji širi disajne puteve, pospešuje rad centra za disanje i ima blago dejstvo na izmokravanje, a po potrebi se koriste i kratkodelujući bronhodilatatori.

-Teška egzacerbacija po pravilu se zbrinjava u bolnici. To su pacijenti koji dobiju i zapaljenje pluća, koji imaju nisku saturaciju kiseonika, koji zahtevaju i kiseoničnu i antibiotsku terapiju, sistemske kostikosteroide u trajanju od pet do sedam dana – zaključio je dr Trajković i poručio da bi preventivno svaki pacijent trebalo da primi vakcinu protiv sezonskog gripa.