EMILIJA ŠOBOT: Proleće je vreme alergija

Dolaskom proleća, kreće problem sa alergijama na različite vrste polena, kao što su polen trava i polen drveća, sve do kraja leta, kada se javlja polen korova. Kod dece se ovaj problem manifestuje na različite načine – kao alergijski konjuktivitis, alergijski rinitis ili astma.

ASTMA I ALERGIJSKI RINITIS

Doktorka Šobot rekla je da je svaka bolest veoma teža kod dece mlađeg uzrasta, nego kod odraslih, “jer je njihov odgovor na alergije presnažan”.

-Znači, odjednom imate dete koje jako otežano diše, nema dovoljnu koncentraciju kiseonika, a pošto je njihov imuni sistem slab, klinička slika je zaista dramatičnija, te su roditelji uplašeni. Kako su astma i alergijski rinitis hronične bolesti, roditelji čija se deca leče pod tom dijagnozom veoma su obučeni i prilikom pojave prvih simptoma sami uključuju terapiju, pa tek onda dolaze lekaru. Problem je kod roditelja koji beže od dijagnoza astme i koji bi da radije da njihovo dete ima ćešće bronhitise – izjavila je dr Šobot.

Ona je rekla da je uvek za to da se sve proba dok ne dođe do te dijagnoze.

RESPIRATORNI VIRUSI

Gošća emisije “Hipokrat” upozorila je da se zbog temeperaturnih oscilacija u ovom periodu javljaju i standardni respiratorni virusi. Početkom proleća bila je manja epidemija respiratornog sincicijalnog virusa, pa je bilo puno beba, jer je RSV davao bronhitise.

-U našem Domu zdravlja imamo i mogućnost da dijagnostikujemo to uz pomoć brzog brisa. Ovo je prelazni period, koji karakterišu i klasične prehlade koje su praćene kijavicom, bolom u grlu, blagim temperaturama i malaksalošću – pojasnila je dr Šobot i dodala da trenutno ne postoji neka velika epidemija.

KADA SE JAVITI LEKARU

Prema rečima dr Šobot, kada je roditelj sa iskustvom, on tačno zna šta se dešava kod njegovog deteta i zna iz iskustva šta je dete dobijalo kao terapiju.

-Znači, roditelji će sami krenuti toaletu nosa, daće kapi za nos i aerius, prskaće propolis u grlo, skuvaće neki čaj ili supicu i obaraće temperaturu. Ali, ako vide da je temperatura viša, treba da se jave lekaru. Ako temperatura pređe 38.5 ili ako dete pet-šest sati ima sitnu temperaturu koja traje, treba pustite da se malo bori, pa mu onda dati antipiretik, koji će ga osvežiti. Detetu treba dati i neki čaj, supicu ili limunadu i biće mu bolje – savetovala je dr Šobot.

ANTIBIOTICI

Dr Šobot je izjavila da se pedijatri veoma bore da se antibiotik ne upotrebljava tek tako.

-Imamo mogućnost tih briseva brzih, brzog strep testa koji je gotov za 5 minuta, laboratoriju, koja je gotova za sat vremena. To su sve dijagnostičke metode koje nama daju kristalno jasnu sliku, da li je u pitanju virus ili bakterija – kazala je dr Šobot.

Dodala je da su se u poslednje dve godine pojavili preparati koji se daju na samom početku infekcije. Kada se taj lek da u prva 24 sata, on deluje tako što imunitet podigne na viši nivo i veoma brzo obara temperatutu, te je detetu bolje.

-Ako se situacija komplikuje i pored tog leka, on se ne isključuje, a ako laboratorija pokazuje da treba da se uključi antibiotik, on se tek onda uključuje. Roditelji smatraju da je antibiotik jedini čarobni lek koji će izlečiti dete, a zaista nije. Mislim da 80 odsto dece dolazi zbog virusne infekcije, a one ne zahtevaju antibiotike – poručila je dr Šobot.

SIRUP

Deci treba davati i aerius sirup, jee je on antihistaminik. Međutim, ustanovljeno je da se histamin oslobađa i kod virusnih infekcija. Daje se deci da bi se sasušio sekret i da bi ona mogla lakše da diše.

-Treba davati i kapi za nos. To je nešto što svaki roditelj može da da detetu kod kuće. Ako ne ide, tu smo – poručila je roditeljima dr Šobot.

ALERGIJE

Gošća emisije “Hipokrat” dala je i savete roditeljima kako da pripreme dete koje je sklono alergijema i da pojačaju imunitet detetu koje, recimo, ulazi u kolektivni smeštaj, u vrtić ili u školu.

-Pristupi su različiti. Kada imamo dete koje je sklono alergijema i koje je, na primer, alergično na polen trave. Mi ćemo mesec – mesec i po dana ranije da krenemo da pripremamo taj organizam. Znači, dete može i mesec dana ranije da uzima antihistaminik, imamo neke homeopatske preparate koji se tope u ustima, odnosno sitne tabletice, koje takođe pripremaju organizam – rekla je dr Šobot.

Kad je reč o deci koja su ozbiljni astmatičari, ona koriste svoju inhalacionu terapiju kao pripremu, kako ne bi došlo do ozbiljnih bronhoopstrukcija.

CIKLIČNE RESPIRATORNE INFEKCIJE

Kad je reč o deci u kolektivnom smeštaju, problem je što je 20 do 30 deteta na malom prostoru, te je neminovno da se međusobno “pelcuju”, što izaziva ciklične respiratorne infekcije.

-Roditelji su očajni, jer taman izleče svoje dete, dođe neko drugo bolesno dete. Onda njihovo dete dobije temperaturu 39, ili upalu ušiju. Pa kada i to prođu, ono počne da kašlje i ima bronhitis. Imamo krug iz koga nikako da izađemo. Verujem da je tim roditeljima veoma teško – navela je dr Šobot.

Dodala je da su deca u školskom dispanzeru jača i da je je kod školske dece u pitanju neka druga patologija.

STOMAČNI VIRUS

Stomačni virusu, s kraćim pauzama, javljaju se tokom cele godine. Taman se završi jedan, imamo kratku pauzu i krene drugi sa nekom drugom kliničkom slikom.

-Nekad smo znali da je leto i da će biti vreme stomačnih virusa, a sada ih je bilo i tokom zime. Pre dvadesetak dana bila je jedna manja epidemija rotavirusa zbog kog je bilo puno Dečije odeljenje. Taman je prošao, krenuo je drugi koji je bio praćen profuznim povraćanjem. I to je bilo strašno. Srećom, trajao je kratko, pa smo uspeli da se izborimo, ali je bio jako tešak – rekla je dr Šobot.

Ona je apelovala na roditelje da detetu koje povraća, čiji je želudac bolestan, nikako ne treba davati tečnost. Treba ga pustiti da se oslobodi tog sadržaja. Kada se želudac smiri, onda mu uz jedan gutljaj vode treba dati sirup ili tableticu protiv povrećanja. Onda opet sačekati, pa dati guljaj vode…

PROBIOTIK

Dr Šobot je poručila roditeljima da deci preventivno mogu da daju probiotike.

-Probiotici se preventivno daju čak i u nekim drugim okolnostima. Ako dete pije antibiotik, treba da mu se da probiotik. Ako u kolektivu ima stomačnog virusa, daje mu se probiotik. Jednostavno, s probiotikom ne možete da se predozirate – zaključila je dr Šobot.