DR MILAN MARJANOVIĆ: Počinje sezona alergija
-Osnovno lečenje svih alergija je izbegavanje alergena – poručio je dr Milan Marjanović, otorinolaringolog, subspecijalista alergologije Opšte bolnice u Jagodine u emisiji “Hipokrat” TV Palma Plus, koju uređuje i vodi dečji i adolescentni psihijatar i porodični psihoterapeut Opšte bolnice u Jagodini dr Jasmina Spasojević.
Кako se priroda budi, tako se u vazduhu povećava koncentracija polena i drugih alergena, što dovodi do neprijatnih simptoma, pogotovu kod osoba koje boluju od alergijskog rinitisa, odnosno polenske kijavice ili astme.
UZROČNICI ALERGIJA
Sezona polenskih alergija upravo počinje, jer biljke cvetaju i oprašuju se.
-Najpre, početkom februara, kreće oprašivanje drveća, čiji je pik kraj marta i početak aprila. Oprašivanje drveća završava se krajem maja. Uporedo sa njim, kreće oprašivanje trava, koja je takođe jak alergen. Njihov pik je u aprilu, maju i junu. Sledi pik korova, koji počinje od kraja maja ili početka juna, ali je najveći pik jula i avusta – rekao je dr Marjanović.
RAZLIKA IZMEĐU ALERGIJA I ALERGENA
Dodao je da “alergeni predstavljuju određene supstance, bakterije ili nešto što izraziva specifičan odgovor, koja se karakteriše klasičnim znacima zapaljenja, otokom tkiva i sekrecijom.
-Ako govorimo o nosu, dolazi do zapušenosti nosa, curenja, kijanja, eventualno svraba, a kad su u pitanju pluća, takođe zbog tog otoka sluzokože, dolazi do otežanog disanja, kašlja i tako daje. Inače, alergija se od prehlade razlikuje, jer ne izaziva temperauturu, malaksalost, već se sve svodi na kijanje, curenje i dugotrajni svrab – naveo je dr Marjanović.
VRSTE ALERGENA
Postoji više grupa alergena, zavisno od toga kako one deluju, a učestalost zavisi od podneblja.
-Кod nas su najčešće alergije koje se javljaju na grinje, koje predstavljaju parazite zatvorenog prostora koji se najčešće nalaze u tkaninama i ispoljavaju se u toku zimskih meseci. Grinje su prisutne i u toku letnjih meseci, ali se tegobe manje ispoljavaju, zato što ljudi više borave napolju, a prostorije se češće provetravaju – ističe dr marjanović.
Prema njegovim rečima, druga po učestalosti je alergija na polen trava, zatim na polen korova i drveća, a postoje i drugi alergeni, poput kućne prašine, buđi i gljivica.
DIJAGNOSTIKOVANJE
Osim kliničkog pregleda, najbezazlenije dijagnostikovanje alergija predstavljaju alergijski testovi. Alergijski kožni test, koji se radi na inhalatorne alergene i koji se smatra veoma pouzdanim. Alergija može da se dijagnostikuje i analizom krvi, kada se ustanove specifična antitela koja reaguju na određen alergen.
PREVENCIJA
Osnovno lečenje svih alergija je izbegavanje alergena u meri u kojoj je to moguće.
-Polen i slične alergene je veoma teško izbeći, zato što, praktično, živimo u prostoru u kome se oni šire. Zbog toga je najvažnije uređenje zelenih površina. Onima koji su alergičani na polen drveća, preporučuje se da ne idu u šumu, ili bar ne bez adekvatne pripreme, odnosno pre nego što uzmu adekvatnu terapiju – poručuje gost dr Jasmine Spasojević.
On savetuje da treba smanjiti zakorovljene površine, a kada je reč o drugim alergenima, kao što su grinje, buđ i vlaga, treba što bolje urediti prostor u kome se živi.
LEČENJE
Dr Marjanović savetuje i da, pošto alergije predstavljaju odbrambenu reakciju organizma, prilikom lečenja potrebna je velika opreznost, jer obrambena reakcija treba da se suzbije, a ne da se uništi.
-Zbog toga je apsolutno dovoljno da se koriste antihistaminici, koji su najčešće u obliku oralnih tableta, koje se piju ili koje se rastvaraju, za decu postoje sirupi, a ima i histaminika u obliku spreja. Kod većine pacijenata antihistaminici potpuno regulišu alergije. Ali, najbitnije je da se lečenje započne na vreme i da se histaminici koriste dovoljno dugo – zaključio je dr Marjanović.
